Лидери еврозоне морају да се определе

Евро и валутни савез ће бити очувани, мада су промене у еврозони могуће. То је мишљење учесника пословног доручка, који је Штедна банка организовала у оквиру Међународне финансијске конференције. При томе низ експерата је критиковао акције власти еврозоне за излазак из кризе.

Шеф Штедне банке Герман Греф је изјавио да европске власти делују неадекватно према банкарском сегменту. С једне стране,  оне су спремне за увођење нових правила, која предвиђају да банке морају да повећају сопствени капитал скоро за једну трећину. То мора да обезбеди стабилност према кризним појавама. Међутим, како је истакао Герман Греф, тржиште капитала је данас затворено, те се сва  средства троше за решавање проблема дугова. Крајем октобра лидери еврозоне су се договорили о отписивању 50 одсто грчког дуга. Према речима шефа Штедне банке, не сме се декларирати важност финансијских института и при томе онемогућивати њихов нормалан рад. Критика је потпуно оправдана, међутим, треба узети у обзир ненормалну ситуацију, - сматра финансијски политичар Михаил Козаков.

Они су се суочили с ситуацијом без преседана, када у одсутности јединственог центра управљања свака је земља уствари сама одлучивала – на који начин да управља својим дугом.  Зато све мере, које је коментарисао Греф, хитне и антикризне. Зато оне заиста могу да се косе са споразумима, који су били закључени пре тога.

Свој рецепт изласка  из кризе предложио је економиста, присутан на конференцији, нобаловац Нуриел Рубини. Према његовим речима, Централна Банка мора да девалвира евро за 30 до 50 одсто и нагло смањи камату рефинансирања. Подсетимо, када је  нови шеф европске банке постао Марио Драги, камата је била смањена на 1,25 одсто. Међутим, то није довољно, - сматра Рубини.

У условима кризе поверења на тржиштима било које мере за девалвацију ће провоцирати неконтролисани развој догађаја, - сматра економиста Георгиј Алексејев.

Камате су ионако на минималном нивоу у Европи. Зато њихово допунско смањење, - сматрам, -  неће водити очекиваном економском расту. Девалвација евра би изазвала допунски проблем и нови талас кризе, одноосно,  талас инфлације. Главно је што би могло да помогне европским земљама, строга штедња, испуњавање буџета и економска дисциплина. Сва друга средства помажу само привремено.

Михаил Козаков додаје да контролисана девалвација  могла би да буде спроведена. Уствари, она се већ одвија, међутим, критично је да би она износила 50 одсто, - резимира експерт.

ЕУ ради решења кризне ситуације нема више много инструмената. Они су већ почели да уз помоћ ЦБ масовно купују обвезнице. Уствари, то значи емисију евра. Она девалвација, коју је помињао Рубини, иначе ће бти остварена аутоматски. Мислим да ће то бити позитивно за Европу, јер је у последње време она страдала од повећаног курса евра. То смањује њену конкурентност. Главно је да се онемогући спонтани пад. Ако  поверење према евру буде сачувано, мислим, да ће девалвација око 20 одсто  бити  добра.

Учесници пословног доручка, одржаног у оквиру Међународне финансијске конференције, уприличене 170. годишњици Штедне банке, више пута су истакли да укупан дуг еврозоне износи 4 трилиона евра. То је неколико пута мање од износа, који су лидери еврозоне ускладили да издвоје у оквиру фондова стабилности.

51 одсто учесника конференције је изразило уверење да ће Европа успети да сачува своју јединствену валуту. 34 одсто сматра да ће је напустити низ земаља, 14 одсто сматра да ће еврозона остати, али с мањим променама.