Арктички времеплов

Руски научници пронашли су необичан феномен на арктичким острвима – сочна зелена поља.

Отркиће су начинили уралски научници на острву Велики Љаховски, које спада у групу Новосибирских острва у арктичком мору Лаптевих. Свој назив острво је добило у 18. веку по презимену трговца Љаховског који је у овим крајевима тражио кљове мамута. Али како су у условима вечитог леда тамо могле да живе ове животиње, чиме су се храниле, за научнике је била тајна. Одгонетнуо ју је доктор географских наука из Института за степу РАН Сергеј Левикин. За време недавне експедиције он је пронашао површине покривене степском травом. Појавила се претпоставка да је крајем позног плеистоцена, пре 10 хиљада година, између Тајмира и Аљаске постојала огромна степа на леду, говори Сергеј Левикин.

Чинило би се да у ледено доба тамо уопште није требало да буде, пустиња. А тамо је била оваква степа. Зашто? Зато што је тамо сунце које не залази, које је сијало 24 сата дневно, без облака. Температура се подизала до 25-30 степени. А вечити лед је мало наводнио доњи слој тла. Зато су траве имале и сунце, и влагу и топлоту, што је омогућило великим животињама да ту живе.

Затим се у време голоцена клима изменила. Чак је и лети постало хладно и кишовито. Мамути и велики копитари су одумрли. А поља су нестала и сменила их је маховина типична за тундру. И сада, хиљадама година касније, реликтно семе је поново никло, говори Сергеј Левикин.

На Арктику су били периоди час загревања, час хлађења. У наше време се дешава, како сви говоре, глобално загревање. Где се оно испољава? Пре свега на Арктику. У оквиру научних радова смо истакли такву хипотезу да ће загревање на централном Арктику довести до смене мочварних тундри пољанама.

По речима научника, може се поставити питање препорода и гајења на тим ненасељеним територијама великих копитара. То може да буде најсевернија популација северног јелена, муфлона и то јака! Наравно, за сада је рано говорити о стабилности загревања – зна се какво ће бити наредно лето. Али ове године стручњаци су фиксирали чињеницу: на 74. степену у зони арктичке тундре пашњаци су заузимали преко лета 10% острва Велики Лиховски, што омогућава да се говори о тенденцији загревања, истиче стручњак.

И Још нешто: у тундри арктичких острва може се посматрати оно што се дешавало на планети пре много миленијума. Некада су после глобалног смрзавања, лес, отопљена седиментна глинена стена постајала као основа формирања црнице на евроазијском континенту. Сада на северним територијама Русије ови седименти излазе на првршину и покривају се травом. Научници имају могућност да седну у времеплов, истиче Сергеј Левикин, и да виде као су се формирале савремени степски предели Европе и Азије на црници. По његовим речима, ако се на Арктику преко лета температура повећа за 5 степени, овде тло може да постане врло плодно. Лубенице и диње неће израсти, али пашњаци нису утопија.

2012. године на Новосибирска острва ће кренути научна експедиција руских геоботаничара, геоморфолога и агронома у циљу детаљнијег проучавања степског феномена на Арктику.