Слаба образовна структура у Србији
Сваки трећи грађанин Србије има тек основну школу, велики број младих прекине школовање од 18-24 године, рекао Божидар Ђелић, отварајући конференцију "Образвање за ново време". Потпредседник Владе изјавио да би таква образовна струкрура отежала држави функицонисање у ЕУ.
У Србији скоро трећина грађана има недовршену или само завршену основну школу, док само сваки пети становник старости од 31-35 година има факултет, изјавио је потпредседник Владе Божидар Ђелић и упозорио да таква структура онемогућава да земља буде продуктиван и функционалан део Европске уније.

Потпредседник Владе Србије за европске интеграције Божидар Ђелић изјавио је да је циљ Владе обнављање дијалога са Приштином да би се испунио тај, јасно постављен услов за кандидатуру Србије за пријем у ЕУ.
"Најбитније да се ради на оним веома јасно постављеним условима, а то је да за добијање статуса кандидата до краја ове године обновимо дијалог са Приштином. То је сада циљ наше земље", рекао је Ђелић новинарима након скупа о образовању у Палати Србија.
Ђелић је напоменуо да не треба спекулисати о томе да ли ће Србија добити статус кандидата и рекао да ће то би јасно наредних недеља.
"Ове недеље имаћемо сусрете и са британским и француским државним врхом", истакао је Ђелић.
Просек у ЕУ је једна трећина становника старих од 31-34 године са високим образовањем и циљ пројекта који је припремила Влада је да до 2020. године такав проценат буде и у Србији, истакао је Ђелић на отварању конференције "Образовање за ново време".
Он је нарочито забрињавајућом оценио чињеницу да у Србији једна трећина младих у доби од 18-24 године прекине школовање које је започело, док се у земљама ЕУ то деси у 15 одсто случајева.
Циљ пројекта "Србија 2020" је да до краја деценије Србија у тој области спадне на европски просек, прецизирао је Ђелић.
Он је додао да је циљ и да има мање од 25 одсто петнаестогодишњака који су, према европским мерилима, на недовољном нивоу функционалне писмености.
Према речима Ђелића, у побољшању система образовања треба искористити европске фондове, јер је у буџету ЕУ за период од 2014. до 2020. године образовање добило 36 милијарди евра више, него у претходном периоду.
"Образовање је срце нашег пута ка ЕУ", констатовао је Ђелић, наглашавајући да се само добрим образовним системом може створити радна снага, која ће моћи да функционише на ниво у ЕУ.
Ђелић је подсетио да је образовни систем у Србији доста унапређен у односу на оно што је било пре једне деценије, и да су сада плате учитеља у основним школама већ седам-осам година изнад републичког просека, иако су и даље мале.
Како је истакао, проблем је у ниском бруто домаћем производу Србије, који је тренутно 30 милијарди евра, и зато су недовољна издвајања за одређене области проблем не само просвете, него и сваког другог дела друштва.
- Извор
- РТС
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Dok svetske tehnološke kompanije širom sveta ulažu milijarde dolara u razvoj veštačke inteligencije, sve veća potrošnja električne energije i problemi sa hlađenjem navode industriju da razmatr...
Veštačka inteligencija postaje jedan od najvećih novih potrošača električne energije u svetu, dok rastuća potreba za obradom ogromnih količina podataka tera tehnološke kompanije da grade sve veće i energetski...
Рок за почетак пружања комерцијалне широкопојасне сателитске услуге преноса података засноване на констелацији у ниској орбити је 2027. година...
Razvoj veštačke inteligencije korenito je promenio pristup farmakologije i razvoju novih lekova, skraćujući tako istraživanja koja su trajala godinama na samo nekoliko meseci. To se naročtio odnosi na različite...
Председник Трамп наложио је објављивање војних материјала повезаних са НЛО-има....
Остале новости из рубрике »
















