Иван Калита

Иван Први Данилович Калита рођен је у Москви 1283. године. Он је син московског кнеза Даниила Александровича, унук Александра Невског, кнез Московски, кнез Новгородски и Велики кнез Владимирски. Прве године своје владавине, у жељи да положи добре основе својем кнежевању, Калита је позвао у Москву из Владимира митрополита Петра. То је одмах учинило Москву духовним центром Русије и осигурало московском кнезу подршку цркве. Москва је постала резиденција митрополита читаве Русије, а Петар је помогао Ивану у спровођењу политике централизације руских територија. Калита је био строг владар, истовремено паметан и упоран у достизању својих циљева. Умео је да одржава односе са татаро-монголским ханом Узбеком, више пута је путовао у Хорду, где је заслужио наклоност и поверење хана. За мирне односе са Златном Хордом он је сакупљао за њу од становништва огроман данак, а сва народна незадовољства изазвана тешким наметима, Иван је немилосрдно пресецао. Такође помоћу Татара уклонио је многе своје политичке супарнике – друге кнежеве. После тога, према летопису, у читавој Североистичној Русији наступио је мир за дуги низ година. Иван Калита је нагомилао велика богатства (одатле и његов надимак Калита – врећа с новцем, новчаник, друга верзија је да је имао навику да носи са собом врећу из које је делио милост). Иван је тежио проширењу територије своје кнежевине и окупљању руских територија око Москве. Нагомилана средства трошио је за куповину територија својих суседа. Године Иванове управе биле су епоха јачања Москве и њеног уздизања над осталим руским градовима. У Москви је био изграђен дрвени Кремљ, који је бранио не само центар града, већ и земљу ван његових граница. Такође у Москви подигао је Успенски и Архангелски сабор. Летописци су истицали да се кнез бринуо о безбедности становника, строго гонећи и кажњавајући разбојнике и лопове, увек је праведно судио, помагао сиромашнима и просјацима. Мада су његову делатност историчари различито оцењивали, она је ипак допринела успостављању основа политичке и економске силе Москве, и почетак економског успона Русије. После смрти Ивана престо великог кнеза скоро редовно је прелазио његовим директним потомцима. Од Калите се говори о почетку самодржавља. Он је сахрањен у Архангелском сабору Кремља.