Срби вађени из „Казана“

ИСТОЧНО САРАЈЕВО - У Канцеларији за тражење несталих РС у Источном Сарајеву јуче је, на основу ДНК анализе, извршена идентификација шест цивила и једног војника, који су се водили као нестали - рекао је члан Канцеларије за тражење несталих РС Слободан Шкрба. Он је навео да је идентификован војник Горан Готовац (1973) из Зворника, брачни пар Марко (1929) и Невенка (1933) Бошковић, који су убијени у Сарајеву у јами „Казани“, затим Ружа Митровић (1927) из Сребренице, где је и ексхумирана, те Станко Турањанин (1939), чије је тело пронађено у масовној гробници на гробљу „Лав“.

ДНК анализом идентификовани су и Љепосава (1943) и Душко (1972) Пешић, који су 1992. године убијени у Улици Томе Масарика 7 у Сарајеву, а чија су тела пронађена на локалитету помоћног стадиона „Кошево“. Шкрба је напоменуо да постоји документација у којој се види да су у случају убиства Душана и Љепосаве Пешић увиђај извршили тужилац Нихад Шеремет и доктор Хамза Жујо и да су знали да је реч о тим лицима.

- И овај случај показује да су у ликвидацији Срба у Сарајеву директно били повезани МУП - Суд - Тужилаштво и доктори који су вршили увиђај и знали о којим је лицима реч, али су сви завршили као НН случајеви - рекао је Шкрба.

Он је нагласио да је позитиван ДНК стигао и за Бранка Николића, Ратка Смиљанића и Јелку Стојановић, али да су њихови најближи расељени по свету и да нису присуствовали идентификацији.

Шкрба је истакао да ће Канцеларија путем Министарства унутрашњих послова РС и Министарства унутрашњих послова Србије покушати да пронађу ближе сроднике Бранка Николића, наводећи да последње информације о породици Бранка Николића говоре да су они у Јагодини, али да у МУП-у није издат ниједан документ на име ближих сродника.

Он је навео да супруга Ратка Смиљанића, која је хрватске националности, не жели да дође по посмртне остатке, због чега ће Канцеларија покушати да ступи у контакт са његовом сестром. Жанка Прстојевић саопштила је да је дошла на идентификацију родитеља Марка и Невенке Бошковић, који су 1992. године остали у свом стану у Улици Димитрија Туцовића број 4, општина Стари град у Сарајеву.

- Крајем јуна 1992. године одведени су из тог стана, а претходно су им стално долазили и претресали стан, некада и два пута дневно - рекла је она и додала да јој је речено да је „нека специјална полиција дошла и одвела их у непознатом правцу“.

Жанка Прстојевић напоменула је да су се поклопиле ДНК анализе оба родитеља и да су они пронађени на помоћном стадиону „Кошево“, а да су пре тога били у јами „Казани“.