Без пореза, радници би примили већи топли оброк и регрес

БЕОГРАД –Унија послодаваца Србије (УПС) затражила је данас, да, имајући у виду отежане услове пословања привреде, држава уважи њихов предлог да се топли оброк и регрес не опорезују, јер би на тај начин више новца отишло у руке запосленима, нарочито онима који примају минималну зараду.

Генерални секретар Уније послодаваца Србије Бошко Савковић рекао је на конференцији за новинаре да је предлог УПС да се утврде номинални износи од око 6.000 динара за топли оброк и 20.000 за регрес, наглашавајући да држава не би била оштећена у великој мери неубирањем прихода по том основу.

„То би биле суме које би задовољиле већину радника”, тврди Савковић.

Он је навео пример, да рецимо, ако се 3.000 динара исплаћује запосленом на име топлог оброка, због опорезивања тај трошак за послодавца је 5.100 динара.

Савковић је затражио од синдиката, да имајући у виду услове пословања привреде, буду сусретљиви и флексибилни приликом потписивања гранских колективних уговора чије је потписивање у неким делатностима (грађевинарство и пољопривреда) већ завршено, док је у неким у току, и да имају у виду да условима беспарице топли оброк и регрес постоју нека врста социјалне категорије, додатне финансијске помоћи радницима који примају мале плате.

Он је подсетио да је Општи колективни уговор наметнуо бројне трошкове послодавцима, које не могу да покрију у условима кризе и када је привредна активност смањена.

Савковић је навео да је законодавац увео лоше решење по коме су регрес и топли оброк опорезују како и сва друга зарада, али није предвидео у ком износу се они исплаћују, те су поједини послодавци да би испоштовали ту норму, „давали топли оброк у износу и од два динара”, што је такође веома лоше за радника.

Постојала су два начина како да се то реши, додао је Савковић, а један начин решавања проблема је био да се гранским колективним уговором одреди која је максимална висина регреса и топлог оброка која се неће опорезивати, али се схватило и да би ту било „простора за манипулацију”.

На крају, дошло до става да се утврде поменути номинални износи и да се тражи од државе да ти износи не буду опорезивани.

У УПС-у наводе и да су спровели анализу трошкова примене Општег колективног уговора од 2008. до 2011. године, која је показала да је примена тог уговора на мала и средња предузећа, а на коме су инсистирали синдикати који делују у великим компанијама довели до тога да мале и средње фирме нису биле у могућности да покрију ове издатке.

Тако је у Србији од почетка 2008. године до септембра ове године 7.230 предузећа више затворено, него отворено.

У УПС-у упозоравају да ће следећа година још бити тежа и да нису тачне процене да ће се зауставити пад запослености „јер су фирме на минимуму потенцијала за запошљавање”.