Гастарбајтери из Европе

2011.године је била најкатастрофалнија у историји ЕУ. Да ли има неке наде на следећу годину? Одлучујуће у одговору на ово питање ће бити одлуке политичких и државних лидера. „ЕУ мора озбиљно променити свој курс, удахнути живот у нову стратегију раста“. До таквог закључка долази немачки недељник „Ди Цајт“, анализирајући економске и политичке тенденције развоја земаља „велике Европе“. На тај закључак се односе и нове појаве, које карактеришу стање миграције на континенту.

Како пише британски Гардијан, „ако је раније Европа била склониште за сиромашне и обесправљене са свих крајева света, сада десетине хиљада Грка, Португалаца, Ираца, Шпанаца, Италијана и представника других земаља беже одавде у потрази за послом и бољим животом“. Понавља исто и „Еуроњуз“. Према писању интернет портала, многи Европљани данас понављају судбину својих предака, који су у 18-19. веку масовно напуштали своје земље.Према анкети истаживачке службе „Евробарометар“, 17% Европљана не одбацује могућност да ради у иностранству, а 48% је спремно да напусти своју земљу у случају да остане без посла.

Грађане ЕУ данас приморавају да се претворе у гастарбајтере због економске кризе и незапослености. Према подацима већ поменутог веб сајта „Еуроњуз“, ниво незапослености је највећи у Шпанији – 21,5%. У Грчкој је без посла 18% људи, у Португалији – 13%. Чак и у тако успешној земљи као што је Немачка ниво незапослености долази до 7%. У другим европским „локомотивама“ ситуација није ништа боља. У Великој Британији на пример 40% незапослених су млади. У Француској ниво незапослености је рекордан за последњих 12 година.

Укупно у ЕУ ниво незапослености износи 9%. Како је писао недавно швајцарски лист „Баслер Цајтунг“, број незапослених у ЕУ достиже 16 милиона људи. Више од једне трећине њих су млади људи до 24 године. Немачки недељник „Ди Цајт“ је годину коју долази назвао „годином одлука за Европу“. Иначе – глобална рецесија. Са тим се слаже политиколог Фјодор Лукјанов, главни уредник часописа „Русија у глобалној политици“.

„За политичаре је од животне потребе да „прогурају“ тај модел, који они сматрају правилним. А европска интеграција никада није била демократски пројекат. То је пројекат „одозго“. И политичари га намећу својим народима. Становници Европе су престали да схватају шта је то и зашто је тако потребно. Може се ли повратити то схватање? Вероватно, да. Али за то је потребна друга Европска Унија, друга политичка елита, која нема везе са свим тим што се дешавало последњих година, и најважније – други политички задатак.“

А у чему се састоји тај други задатак?

Према писању Ди Цајта, у једном од последњих хитова британске групе „Кајзер Чифс“ се пева следеће: „Ја предвиђам бунт“. Ако све буде по старом, пишу новине, од 2012.године се може очекивати више од бунта. Истина, наду даје једна реч – „ако“.