Турску моле да се не брине за геноцид Алжираца

Уочи разматрања нацрта закона о кривичној одговорности за порицање геноцида Јермена у Турској 1915. године у Француској, између Париза и Анкаре разбуктао се нови скандал. Премијер Турске Тајип Ердоган са своје стране оптужио је Француску за геноцид алжирског народа. Његов алжирски колега Ахмед Ујахја замолио је Анкару да се не брине о томе. Париз је узео паузу.

Он је чак игнорисао промену назива улице у којој се налази амбасада Француске у Анкари у Алжирску. Раније се она звала Париска. Париз није реаговао ни на саопштење Анкаре да ће се поред француске амбасаде појавити огроман споменик жртвама алжирског народа, а улици Шарла де Гола ће променити назив чим нађу посебно истакнутог посленика алжирског покрета отпора против француске колонизаиције.

На тај начин Турска је одговорила Француској на намеру да увде кривичну одговорност за јавно порицање генодица Јермена у Османској империји. Коментар професора Санкт-Петербуршког универзитета Александра Сотниченка.

Ово је политичка грешка турских власти. Алжир и Француска већ одавно су се договорили о питањима међусобних оптужби. Француска је дуго водила у Алжиру рат, Алжир је освојио своју независност у току дугогодишњег ослободилачког рата. Међутим ово питање се не придиже у њиховим односима. Стране су успоставиле стабилне политичке, економске и културне везе и не намеравају да их подвргавају некој ревизији. Питање о геноциду Јермена једно је од првостепених у Турској. Оно је постало мал те не главна препрека приликом њеног ступања у ЕУ. Европа се већ у целини одредила – Турску она неће узети у Унију. А Никола Саркози још једном је хтео да одигра на карту евроскептицизма пред председничке изборе.

Нацрт закона о кажњавању за јавно порицање геноцида Јермана усвојен је у доњем дому француског парламента са одушевљењем. Француским политичарима веома су потребни гласови утицајне у земљи и најмногобројније у Европи јерменске општине. У Француској много је исељеника из Алжира. И то је још један разлог зашто Париз никако није реаговао на симетрични одговор Анкаре.

За време Првог светског рата Османска империја чија је наследница савремена Турска, ратовала је на страни Немачке против Енглеске, Француске и Русије. Покушај да привуче на своју страну Јермене, властима империје није пошао за руком. Они су подржали Русију. После тога је започело планско истребљење јерменског становништва. На крају је погинуло око милион и по људи, половина јерменског народа у то доба. Турска сматра ову цифру претераом и тврди да то није био геноцид. Наводно, губитке су трпеле обе стране, а они су били изазвани оружаним устанком Јермена. Данас геноцид Јермена признаје 20 земаља света, укључујући Русију и неколико међународних организација.