Грчка мора да преда буџет

Грчка ће морати да преда контролу над својим буџетом спољним институцијама уколико не може да спроведе реформе повезане са пакетом финансијске помоћи, рекао је данас њемачки министар економије и вицеканцелар Филип Реслер. Реслер је тако постао први њемачки министар који је отворено усвојио приједлог да Грчка преда контролу над буџетом након што је у јавност процурила вијест да Берлин жели да Атина то учини. -Потребно је додатно руководство и надзор за спровођење реформи. Уколико Грци сами не успију да то учине, онда мора да буде снажније руководство и да све надзире извана, на примјер преко ЕУ-рекао је Реслер њемачким медијима. Грчка је данас одбацила приједлог Њемачке да ЕУ преузме контролу над буџетом те земље. Грчки министар културе Павлос Јеруланос рекао је нешто раније за ББЦ да је немогуће да Грчка препусти контролу над својим порезом и потрошњом. Грчки званичници гњевно су реаговали на приједлог Њемачке, који је процурио у јавност, за оснивање европског комесара за буџет са вето овлаштењима над порезима и потрошњом Атине. -Немогуће је да грчка влада прихвати сличан договор. Не вјерујем да ће наићи на подршку било којег лидера странке из коалицоне владе. Много тога смо се одрекли, али мислим да је суверенитет црвена линија коју се нико неће усудити да пређе. Радије бих поднио оставку на функцију министра него да дозволим било коме да нам говори како да трошимо свој новац-рекао је Јеруланос. Постоје забринутости да мјере, које је Грчка предузела за смањење дефицита у буџету, нису довољне. Атина преговара са Институтом за међународне финансије (ИИФ), који представља грчке приватне инвеститоре. Према споразуму постигнутом на самиту ЕУ, у октобру 2011. године приватни инвеститори, укључујући банке и инвестиционе фирме, прихватиће 50 одсто смањења грчких дуговања. Међутим, преговори трају скоро три седмице због спора о каматној стопи која ће бити одређена за нове обвезнице, а које ће замијенити старе. Закључивање преговора кључни је корак за смањење грчких дуговања на 120 одсто са садашњих 160 одсто до 2020. године. Преговори са приватним сектором кључни су дио другог договора о финансијској помоћи Грчкој вриједног 130 милијарди евра, а без којег ће се Атина поново наћи пред банкротом уколико не буде могла да исплати 14,5 милијарди евра обавеза које доспијевају 20. марта. СРНА