Председнички избори: раздаљина се смањује

Све мање времена остаје до председничких избора у Русији, предвиђених за  4. март. У друштву се бурно расправља о предстојећем гласању, опозиција и власти припремају крупне митинге. Из председничке трке  су изостала два нандидата – Григориј Јавлински и Дмитриј Мезенцев. Милијардер Михаил Прохоров, напротив, постао је званични кандидат за високи положај. Фаворит предизборне кампање Владимир Путин је наставио објављивање циклуса чланака, посвећеног својој визији данашњости и будућности земље, учествовао у Форуму народа Југа Русије и  обишао у радним посетама Кемеровску и Томску области.

Први пут током деценије председнички избори ће бити одржани на позадини крупних митинга. Између власти и опозиције се води супарништво за подршку бирача. Опозиција, као и присталице Владимира Путина, спремају опрширне акције, заказане за 4. фебруар. Представници протестног покрета су ускладили са градском скупштином Москве маршруту  поворке 4. фебруара.  При томе су у организационом комитету акције За поштене  изборе изјавили да намера власти да организује тог дана митинг присталица Владимира Путина у центру Москве може да буде оцењена као покушај провоцирања грађанског конфликта.

Поред разлике  у погледима на будућност  Русије, и опозиција, и власти су свесне: изборном систему је потребна озбиљна модернизација, - каже заменик председника Државне думе, члан партије Јединствена Русија Олег Морозов.

Желимо да сви грађани, све политичке снаге имају право контроле тих избора, ради постојања правно способног политичког система, који се развија у складу са нормама демократије.

Лидер КПРФ Генадиј Зјуганов је изјавио да је његова партија припремила низ нацрта закона, који су већ поднели Државној думи.

Крађу гласова, извртање треба третирати као  кривично дело са отежавајућим последицама. Главно је питање формирање изборних комисија. Треба да у њима буде по три представника сваке парламентарне странке.

Руководилац ЛДПР Владимир Жириновски такође иступа за радикалне промене у изборном законодавству.

Не сме бити гласање пре рока, ни код куће, ни дозвола за гласање на другом месту. Човек на изборе долази лично, нико нема право да се потпише уместо њега. Неопходне су прозирне кутије за изборне листиће.

Лидер партије Праведна Русија Сергеј Миронов је иначе предложио да се промени  Устав. Он је уверен да човек не сме да буде председник више од два рока, и то  током целог живота. Михаил Прохоров и даље покушава да убеди јавност да између њега и Кремља нема договора о његовом учешћу у изборима. Према мишлењу аналитичара, Прохоров би могао да буде главни супарник данашњег премијера. Сам он каже да је његов задатак да постане главни Антипутин. Олигарх рачуна да прикупи у првом кругу 15 до 20 одсто гласова и изађе у други круг, који ће, према његовом мишлењу, обавезно бити одржан. При томе Прохоров и даље даје екстравагантне изјаве, например, о неопходности да се сахрани лењиново тело.

Међутим, изгледа да је главна сензација недеље било изостајање из председничке трке два  самостална кандидата – једног од руководилаца партије Јабука Григорија Јавлинског и гувернера Иркутске области Дмитрија Мезенцева.  У оба случају су разлог проблеми веродостојности потписа њихових присталица.  Григориј Јавлински је изјавио да је одузимање му могућности да учествује у изборима политички решење.

Међутим, кандидат за председника РФ Владимир Путин остаје лидер међу конкурентима. За њега је спремно да гласа око 50 одсто респондената, анкетираних од стране Сверуског центра проучавања јавног мњења (ВЦИОМ). На другом је месту Генадиј Зјуганов са 11 одсто, на трећем Владимир Жириновски са 9 одсто гласова. Даље су Миронов са 6 одсто и Прохоров са 4 одсто гласова.

Повећава се напетост око дебата кандидата за председника на ТВ. Портпарол премијера Дмитриј Песков је изјавио да Владимир Путин неће учествовати у њима, али може да пружи пуномоћја својим представницима. За узврат  су Владимир Жириновски, Генадиј Зјуганов и Сергеј Миронов упутили писмо ЦИК, у којем моле да се Путину одузме право да учествује у дебатима преко представника. Међутим, одустајање премијера од учешћа  у ТВ дискусијама је пре свега условљено тиме, што он врши своје директне обавезе као премијер, зато нема времена да учествује у дебатима.

27. јануара је шеф ЦИК Владимир Чуров поднео Државној думи реферат о одржаним у децембру 2011. године изборима у Државну думу. Опозиција инсистира на масовним кршењима у време избора и тражи оставку Чурова. Међутим, шеф ЦИК није дао директан одговор о могућности  своје добровољне оставке. Генерални тужилац Јуриј Чајка, који је такође иступао на тој седници, изјавио је да су прекршаје имале све  партије, које су учествовале у изборима. У доњем дому парламента ће бити формирана специјална међуфракциона  радна група за разматрање жалби и примедаба у вези са изборима у Државну думу.