Пљачкао на фињака

БИЛЕЋА - Човек са личним документима на име Бојан Репаншек из Камника у Словенији представљао се више од пола године у источној Херцеговини као богат фабрикант и сигуран купац билећког предузећа Ковница, а када је априла ове године изненада нестао, однео је најмање 70.000 конвертибилних марака туђег новца, оставивши иза себе бројне неизмирене дугове.

У Билећу је стигао крајем лета 2006. године и одмах најавио да ће ускоро купити Ковницу и постати њен већински власник. То предузеће је до последњег рата пословало веома добро, имало је више од 800 запослених, а своје производе је углавном извозило.

Репаншек је преосталим радницима, руководству предузећа, општини Билећа и представницима Владе РС најавио скоро вишемилионска улагања у модернизацију производње Ковнице и покретање нових производних програма. То предузеће, према његовим обећањима, требало је да прошири производни програм и да постане прави џин, водећа фирма у источној Херцеговини и целој РС.

- Ступио је у контакт с представницима више фирми из Немачке, којима је, по свој прилици, причао бајке о Ковници. Неки од њих су се јавили, а представници једне од њих стигли су у Билећу недуго пошто је Бојан нестао. Нису могли да се начуде јер им је испричао да је уложио милионе евра у модернизацију производње - истиче директор Ковнице Ратко Милићевић.

Тврдио је да ускоро треба да стигне Немац заинтересован за производњу брокола, у шта ће уложити неколико милиона евра, док ће опрему за вађење екстрата из брокола увести он и његова бивша супруга. Поједини власници земље у Поповом пољу код Требиња и на подручју општине Љубиње већ су били узорали своје парцеле, али нису дочекали да им стигне обећано семе за броколе.

Што Ковницу није купио, то је правдао тврдњом да Влада РС не жели да отпише бар део дуга те фирме, а пожалио се и на Народну скупштину РС која „не доноси потребне законске прописе“.

Све то, међутим, није Репаншеку сметало да се све време шепури као власник Ковнице и да на рачун те фирме набавља разне потрепштине од приватних предузећа и из трговине. Словенац се упознао и с бројним пословним и утицајним људима из источне Херцеговине и од њих узимао новац на позајмицу или за куповину машина у Словенији које су им биле потребне. Он је на тај начин присвојио најмање 70.000 марака. Иза себе је оставио и неплаћене рачуне у угоститељским објектима чији власници су му веровали, а остао је дужан и за гориво по бензинским пумпама од Билеће до Требиња.

Сви покушаји да се са њим успостави бар телефонска веза, остали су узалудни, јер се на позиве најчешће јављала његова мајка Тончика која је одмах спуштала слушалицу чим би чула о коме је реч. У Центру јавне безбедности Требиње тврде да су од аутора овог текста први пут чули за преваре Бојана Репаншека. Нико није долазио да се жали, па је и по томе очигледно да су се преварени све време надали да ће се Словенац вратити и, ипак, донети „товаре пара“ које је обећавао.