Кремљ
Кажу да стереотипи владају светом, мада и ометају да се схвати његова истинска природа. А чинило би се, све што је потребно јесте да се погледа предмет изблиза.
Данас је наш прилог посвећен Кремљу. Захваљујући перу нашег брата новинара московски Кремљ је постао синоним или чак метафора за највишу руску власт. У том контексту као да се изгубила и историја овог објекта и његова лепота.
Говори професор катедре руске уметности историјског факултета Петербуршког универзитета Јекатерина Стањукович-Денисова.
Кремљ је за разлику од многих европских цитадела предтављао утврђени град. Његов положај на ушчу две реке – Москве и Неглинке, био је врло повољан. То што видимо данас, то је Кремљ како је изгледао отприлике од средине 19. века. Још у 14. веку Кремљ је био од белог камена. Сведочанстава је остало много, археолошких налаза такође, али ми не можемо да одредимо тачно како је изгледао. Мада било је урађено много реконструкција. Затим, 70-их година 15. века за време Ивана Трећег били су подигнути зидови од црвене цигле са низом кула, што су урадили италијански мајстори. И од тог тренутка одређена је савремена конфигурација Кремља и распоред већине кула. Ове куле су у 17. веку биле промењене. Појавили су се врхови украшени разнобојним црепом, неки други детаљи. Значајна разарања уследила су почетком 19. века, пошто су Французи разорили Москви, низ кула био је уништен, био је подигнут у ваздух арсенал, такође је била уништена звонара. После тога Кремљ је био обнављан и реконструисан и у 19. веку, и у 20. веку. У првом реду Кремљ је нагло изменио своју намену. Ако је током читаве историје то био фактички централни део града, тачније тамо су живели људи, премештањем престонице у Москву 1918. године и све до 50-их година он је био потпуно затворен. Већ од 1918. године започело је рушење унутар грађевина Кремља. То уништавање је обухватило из идеолошких разлога споменик Александру другом, два манастира, историјску некрополу која је постојала од почетка 15. века. Особеност московског Кремља је то што је он заиста срце не само Москве као града, већ и читаве Русије. Зато што тамо, у центар Кремља, заиста воде све магистрале, све комуниакције. Из Кремља се може доспети у најразличитије делове Русије. Град се сам развијао по ситему растућег дрвета. Сам положај Кремља је на брегу, што је давало осећај цитаделе која је изграђена по божанском узору Небеског Града Јерусалима и у самом географском положају Москве може да се види сличност са оним великим хришчанским градовима који су пратили такав систем. То су у првом реду Константинопољ и Рим. Зато су архитектонске особености Кремља врло важне. Два момента: силуета која се одређује живом линијом кровова, купола и хоризонталом, и лик зидова, кула, сабора, двораца који је првобитно био задат у Кремљу. Све то било је извор архитектонских идеја за каснији развој читаве Москве.
У вези са тим можемо да се сетимо и касније зграде Историјског музеја на Црвеном тргу, и чак историјски најсвежијег послеретног високог здања – на пример, Московског универзитета.
- Извор
- Голос России, фото: ЕПА/ vostok.rs
- Повезане теме
- Русија
- историја
- архитектура
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Dok svetske tehnološke kompanije širom sveta ulažu milijarde dolara u razvoj veštačke inteligencije, sve veća potrošnja električne energije i problemi sa hlađenjem navode industriju da razmatr...
Veštačka inteligencija postaje jedan od najvećih novih potrošača električne energije u svetu, dok rastuća potreba za obradom ogromnih količina podataka tera tehnološke kompanije da grade sve veće i energetski...
Рок за почетак пружања комерцијалне широкопојасне сателитске услуге преноса података засноване на констелацији у ниској орбити је 2027. година...
Razvoj veštačke inteligencije korenito je promenio pristup farmakologije i razvoju novih lekova, skraćujući tako istraživanja koja su trajala godinama na samo nekoliko meseci. To se naročtio odnosi na različite...
Председник Трамп наложио је објављивање војних материјала повезаних са НЛО-има....
Остале новости из рубрике »

















