Беспилотна грозница

Беспилотне летелице су главни модерни тренд оружаних снага. Ове године такве летелице ће се појавити и у руској војсци. Њихов циљ је обавештавање и мониторинг. Истовремено се ради на тешким војним летелицама које би се по димензијама могле упоредити са америчким ударним машинама.  О беспилотним летелицама руских Оружаних снага испричао нам је шеф Јавног савета у оквиру министарства одбране Игор Коротченко.

У оквиру државног програма наоружања руска војска ће радити и на низу летелица укључујући ударну варијанту. Министарство одбране је склопило два велика уговора о производњи и серијској испоруци беспилотних летелица. У наредне две до три године почеће стварна испитивања првих образаца руских беспилотних летелица нове генерације. За 40 до 50 година у евентуалним ратовима људско учешће биће ограничено на даљинско руковођење војним акцијама. Данас људи већ уче да управљају оружјем док се налазе далеко од ратишта.

Међу војскама, специјалним службама и полицијама потражња за беспилотним летелицама ће расти. У будућем оне ће се појавити у арсеналима многих земаља. Стручњаци потенцијал светског тржишта беспилотних летелица већ данас оцењују на 6 милијарди долара годишње, а до 2018. овај износ ће се удвостручити. Ипак, за сада операције војних летелица нису увек успешне. Један карактеристичан пример је ситуација на пакистанско-авганистанској граници, где су америчке беспилотне летелице права катастрофа за цивиле. Потешкоће које су везане за координисање на планинском терену, одсуство правог обавештавања и остале специфичности доводе до тога да се број жртава „пријатељске беспилотне ватре“ међу цивилима броји на стотине. Па ипак, политичари и генерали неће одустати од идеје да се беспилотне летелице што чешће користе у војним операцијама, каже заменик директора Института за САД и Канаду Павел Золотарев:

Општа и дугорочна тенденција јесте повећање удела беспилотних летелица у ваздухопловству. Свет се полако креће од малих беспилотних летелица намењених обавештавању ка прављењу ударних летелица.

Данас већ десетине земаља желе да набаве ударне беспилотне летелице. На овом списку се на пример налази Јужна Кореја. Њен први уговор са САД није склопљен звог велике вредности робе. Али земља није одустала од намере да се бави ваздушним обавештавањем на територији Северне Кореје. Кина је направила сопствени аналог по угледу на амерички; експерти сматрају да ће га извозити у великим количинама. То би, опет, могло да активира и друге произвођаче и да доведе до драстичних промена на целокупном тржишту наоружања.