Бизнис у рату: лидери стари

Никакве економске кризе, претње банкротством или дефицити државних буџета не одражавају се на трговину оружјем. Грана незадрживо расте, о чему сведочи нови реферат Штокхолмског иститута за истраживање проблема мира СИПРИ за 2010. годину. Тему наставља коментатор Сергеј Гук.

Слика на тржишту наоружања мало се променила. Од стотине водећих светских концерна 73 налази се у САД и Западној Европи. На њих отпада више од 90% светског промета. У апсолутним цифрама глобална војна продукција достигла је 411 милијарди долара – десет милијарди више у односу на претходну годину.

Западне произвођаче оружја забринуло је арапско пролеће: за сада је ризично наоружавати нове режиме, не зна се у шта ће се све претворити. Није искључено понављање приче са Бин Ладеновом Ал-Каидом. Није најбоље време ни за НАТО, пре свега немачке споразуме са Саудијском Арабијом, која се све више претвара у жандара арапског света. Очигледан пример је недавно учешће режима у Ер-Ријаду у гушењу устанка у Бахрејну. У сличним ситуацијама за образлагање испорука наоружања тешко је искористити омиљени аргумент западних земаља, али ако подршка демократији и не прође, може да се прибегне другом поводу за нове уговоре – обнови равнотеже снага у региону пред иранском нуклеарном опасношћу. За сада, истина, потенцијалном.

У реферату СИПРИ заобилази се питање усавршавања такозваног конвенционалног наоружања. Заменик директора института за САД и Канаду, генерал-мајор у пензији Павел Золотарев сматра да снага нуклеарног и конвенционалног наоружања за сада није упоредива:

Друга је ствар што високопрецизно оружје омогућава да се наносе прецизни удари и да се уништавају објекти који су раније могли да се погоде само нуклеарним оружјем. Што се тиче тога што то прећуткују и говоре само о нуклеарној опасности – сасвим правилно говоре. Ако одједном Иран постане нуклеарна држава, започеће ширење нуклеарног наоружања брзином лавине. Читав Блиски Исток, арапске земље које производе енергенте, где сада долазе на власт екстремистички муслимански покрети, доћи ће до нуклеарног наоружања.

Експерти који оправдавају трку у наоружавању не престају да наводе пример одавно познатих аргумената. Главни од њих је да су војне технологије снажан стимуланс за развој њихових цивилних аналога, да отварају радна места. У целини милитаризација је благо човечанства. Овај закључак је толико исправан као и тврђење да је најбоље средство против перути – гиљотина.