Perpetuum mobile у економији

 

За развој економије, уопште за производњу, потребан је новац који се може обезбиједити на различите начине. Нажалост, у данашње вријеме многе државе тај новац обезбјеђују од ММФ-а и Свјетске банке под јако неповољним условима. Са повећањем економске кризе, ти услови ће бити још неповољнији. Такво задуживање државе и народе  може довести у ситуацију да остану без својих природних ресурса – земље, воде.., једноставно да пропадну. Да не би дошло до пропадања држава, оне би требале размотрити идеју о увођењу властитог малог perpetuum mobilea, у виду новчаног бона. Тај новчани бон функционисао би паралелно са финансијским, монетарним системом. Имао би за циљ да држава одређену количину бона (који би имао одређени паритет са неком монетом или чак са одређеним стратешким производима) учини замајцем у производњи домаћих роба и пружању услуга. Тим боновима могли би се дијелом плаћати радници на јавним радовима, затим обавезе према држави (порез, струја, вода...) и куповати искључиво домаћа роба. На тај начин, држава би за инвестиције обезбиједила новац – бон без икаквих камата и неповољних услова. Отворила би нова радна мјеста, стимулисала домаћу производњу и подстицала на тај начин куповину домаће робе, а и даље би функционисало слободно тржиште. На овај начин, могли бисмо испуњавати све међународне обавезе, и поштовали бисмо законе слободног тржишта, а у исто вријеме развијали и штитили домаћу производњу. 

 

Ово би било само прелазно рјешење до успостављања стабилне финансијске дисциплине и обезбјеђивања новца који би имао истинско покриће у злату, односно конкретним, стварним вриједностима.