Светски потоп одложен?

Глобално загревање и постепено топљење Земљиног леденог покривача чине да се подиже ниво воде у светском океану. Али интензивно топљење приобалних делова копна за сто година ипак је само једна црна фантазија, сматрају научници са универзитета Колумбија који су објавили чланак у часопису Nature. Њихову тачку гледишта коментаришу руски експерти.

Климатолози говоре о могућем „нападу“ Светског океана, чији се ниво због топљења леда подиже и чини да вода иде у „инвазију“ на копно. Научници са универзитета Колумбија нас умирују: у следећој деценији неће доћи до „светског потопа“. Земљин ледени покривач – Арктик, Антарктик, Гренланд и планински глечери – без обзира на убрзано топљење у последњих 10 година ипак се не смањује толиком брзином да би светски океан „порастао“ за неколико метара.

Али је ипак спорно питање колико ће његов ниво порасти до 2100. године. Оцене се прилично разликују: од 10 см до 1.5 м. Руски научници сматрају да је тешко да ће се ниво светског океана у наредних сто година подићи за више од неколико десетина сантиметара. Тренутно његов ниво на годишњем нивоу порасте за 2.5-3 милиметра, каже заменик директора Научно-истраживачког института за Арктик и Антарктик Александар Данилов. Разлог за подизање нивоа светског океана није само топљење глечера, него и загревање воде у океану због климатских промена, објашњава Данилов.

Пошто се свако тело при загревању шири, због овог термичког ширења незнатно се подиже ниво воде. Тај процес напредује током целог 20. века (конец голоса).

Према прогнозама океанолога, ако ниво воде у океану буде порастао за један метар, поплаве прете на пример Сант-Петербургу, полуострву Јамал у Арктику, Северној Немачкој и Холандији, делти Нила и Ганга. У угроженој зони ће се наћи скоро све низије у различитим деловима Земље, сматра Александар Данилов.

У том случају требало би да страхујемо за Венецију, за ниска острва у Пацифику – Маршалска Острва, Кукова Острва, Малдиве у Индијском океану. У приобалном делу полуострва Јамал има доста приобалних делова које ће повремено бити поплављене (конец голоса).

Али је то по свему судећи најпесимистичнији сценарио. Мале су шансе да ће се и остварити, сматра истраживач глечера, географ Николај Осокин.

Мониторинг стања леденог покривача Антарктика нас доводи до закључка да нема убрзаног топљења. Зато нема извора из којих би се могле појавити толике количине воде које би довеле до подизања нивоа светског океана (конец голоса).

Не би требало да заборављамо да и сами закони природе уносе равнотежу у ту ситуацију. Николај Осокин нас подсећа да се уз подизање температуре такође повећава испаравање воде са површине светског океана, што значи да би се у том случају успорило подизање његовог нивоа.

За сада нема разлога за панику због подизања нивоа воде у океану – то је закључак научника. Пре би требало обратити пажњу на једну другу опасност, а то је повећање разорности цунамија и тајфуна. Пре годину дана цунами и земљотрес у Јапану су однели десетине хиљада живота. Године 2004. цунами у Индијском океану био је још разорнији – погинуло је 270 хиљада људи. Један од најразорнијих тајфуна је Катрина која је 2005. погодила Њу Орлеанс.

У будућем ће број таквих екстремних случајева интеракције између атмосфере и океана бити још већи, упозоравају научници. То значи да ће човечанство морати да се прилагоди природним променама и да се боље брани од „напада“ океана. На пример, тако што ће градити квалитетније заштитне конструкције.