Нојев ковчег за биљке у вечитом леду

2013. године у Јакутији треба да започне изградња Федералног криоскладишта семена. Вечити лед обећава да сачува за будуће генерације савремени биљни генофонд. Биодиверзитет на Земљи смањује се забрињавајућим темпом, и таква складишта могу да се претворе у Нојев ковчег за многе врсте којима прети нестанак.

Проблем очувања биолошких врста брине научнике у читавом свету. Један од начина да се очува актуелни диверзитет је да се замрзне генетски материјал, самим тим да се сачува за касније размножавање годинама или чак деценијама унапред. Процедура није једноставна, мада као награду човечанство може да добије базу података за животиње и биљке, који ће можда до тада већ нестати у природи.

Семе биљака овој процедури подлеже прилично добро. Укупни број банака семена у разним земљама приближава се до хиљаду и по. У њиховој колекцији чува се до милион узорака. У Русији до данас главни чувар сличних колекција био је Савезни институт за узгајање биљака Вавилов. Тамо има око 270 000 узорака.

Могуће је да ће се наредних година у Русији појавити још једна слична банка. Одлука о изградњи у Јакутску прве линије Федералног криоскладишта семених култура, ретких врста биљака које нестају била је донета 2011. године. Тада је започела реконструкција на територији Институа за проучавање вечитог леда Мељников Сибирског одељења РАН. Тамо треба да буде постављена прва линија криоскладишта, где ће на површини од око 1900 квадратних метара бити ускладиштено преко 100 000 узорака. Пројекат чија вредност се процењује на 180 милиона рубаља, по плану, биће реализован током 2013-15. године. На бази криоскладишта у Јакутији предлаже се да се убудуће направи Међународна криобанка семена.

Јакутско складиште прави се у природном фрижидеру – вечитом леду. Предности су очигледне – нема потребе за скупим уређајима за хлађење који зависе од сталног енергетског снабдевања, затим осетљиви су на природне катастрофе као што су земљотрес и цунами.

Слична банка сада се прави на Шпицбергену. То је Светски фонд семена који су медији назвали Фондом судњег дана. У њему су сакупљене резервне копије узорака који се чувају у банкама семена у свету. Осим ниске температуре, Шпицберген поседује још једну предност: налази се у сеизмички безбедном региону.

Основа за јакутску криобанку било је дугогодиши експеримент чувања семена у условима вечитог леда, започет у подземној лабораторији Института за проучавање вечитог леда крајем 70-их година прошлог века. Тада је у лабораторију било смештено више од 10 хиљада семена махунарки из колекције Института за узгајање биљака Вавилов. Касније им је додато око хиљаду узорака семена пољопривредних и дивљих култура Јакутије. 33 године после почетка експеримента били су резимирани његови прелиминарни резултати који су се испоставили врло охрабрујућим: семе се сачувало врло добро, способност клијања је сачувана на нивоу од 80-100%.

Између осталог, како подвлаче научници, од лабораторијских истраживања до праве банке са узорцима не само пољопривредних него и дивљих биљака предстоји да се пређе прилично дуг пут како би се детаљно истражиле особине чувања семена различитих врста. Ради се између осталог о томе што је за дуготрајно чување семе потребно осушити, а затим чувати уз правилни баланс температуре и влажности.

Неопходност да се сачува семе диктирана је наглим смањењем биодиверзитета на Земљи. Темпо је такав да се већ говори о великом одумирању врста попут оног које је погодило планету на крају пермског или периода креде, када су изумрли диносауруси. Овај процес повезују са глобалним променама климе у току којих ће биљке неприлагођене новим условима једноставно нестати. Банке семена један су од покушаја да се за потомке сачува макар мали део биљног диверзитета данашње Земље.

Могућности постојећих банака релативно су мале, ипак у неким случајевима помоћу њих већ полази за руком да се поново врате у природу нестале врсте. Богатство сакупљено у банкама семена може да се чува и затим постепено користи за борбу против глади, коју су УН прогласиле једним од најважнијих проблема човечанства. Разуме се, саме банке семена неће псотати свеопшта житница. Њихова функција остаје иста: да чувају узорке који касније могу да се употребе у потрошачке сврхе.