ЕУ: непролазни порез

Немачки министар финансија Волфганг Шојбле одступио је, али није капитулирао. Мада је од идеје опорезивања свих финансијских или макар берзанских послова у ЕУ или зони евра, коју лобира Европска комисија, морало да се одустане, покушај тражења алтерантиве у циљу спречавања нове финансијске кризе министар није напустио.

Британски премијер Дејвид Камерон који је оценио порез на трансакције као „лудост“, спреман је да искочи из коже само да га не допусти. Због бојазни да ће остати пуста финансијска берза Лондона, чији приходи осигуравају земљи десет одсто унутрашњег бруто производа. Са Великом Британијом солидарни су Шведска и Луксембург. И такође из разлога националног егозима. Између осталог, професор Јаков Миркин, директор Института за финансијска тржишта и примењену економију финансијске академије види и друге разлоге за неприхватање пројекта.

Питање није толико у националном егоизму, колико у рационалности увођења пореза на финансијске трансакције. Уопште није сигурно да ће порез укинути финансијске ризике. Он ће бити просто укључен у цену услуга финансијских институција. Ући ће као саставни део банкарске камате. Коначно овај порез ће бити пребачен на плећа реалне економије и становништва.

Увести минимални порез од једне десетине до једног стотог дела процента на операције са валутом, акцијама и дериватима предлагао је још 70-их година амерички економиста Џејмс Тобин. За време финансијских потреса, као данас, ове идеје се сете. Али сваки пут налазе се ограде попут британске. Ево шта мисли тим поводом угледни финансијски експерт доктор Отмар Исинг који је у недавној прошлости био главни економиста Европске ЦБ.

Јасно је једно: што се мање земаља придружи том порезу, то ће он бити бесмисленији. Довољно је да не учествује само Лондон, и већина послова ће прећи тамо. Шведска је то осетила 90-их година када је увела такав порез и послови су отишли ван земље. Ефекат је био незначајан, порески приходи врло скромни. Тржишта са прометом великог банкарског капитала треба регулисати. Јачати надзор. А замишљени порез на трасакције овај задатак не може да испуни.

Све је тачно, али он би могао, по мишљењу других европских експерата,  да учини једну корисну ствар: да ограничи шпекулативни ток операција које се врше компјутерским програмима за делић секунде. И самим тим да смањи ризик од берзанских техтонских потреса.

Министар Шојбле спрема се да приђе решавању проблема са друге стране. Да се договара о правилима регулисања поменутих супербрзих шпекулативних послова. Ово питање се може решити у оквиру важећих закона у ЕУ, сматра он. Крајем недеље у Копенхагену ће се окупити шефови европских министарстава финансија и тај предлог ће бити изнет на разматрање.