Бубашвабе ће обавезати на државну службу

Бубашваба шпијун из филма Пети елемент је фантастика или реалност? По подацима италијанског листа Коријере дела Сера, израелски и амерички научници експериментишу са разним инсектима и пужевима, како би их касније користили у обавештајне сврхе.

Ви већ пола сата терате досанду муву и чудите се што она стално око вас лети? А та мува можда не лети око вас зато што сте ви тако слатки, већ је на задатку: фотографише документа на столу. Смешно или не баш? Ако се, рецимо, допусти процуривање информација о конструисању биоробота-шпијуна, конкурентима може да се приреди мноштво непријатних минута, говори члан Савета за спољну и одбрамбену политику РФ Александра Михајлов.

Како би се туђа специјална служба запослила да се не бави ничим осим лова бубашваба, довољно је рећи на пример да смо разрадили и да ходницима Мосада већ мили руска бубашваба која снима информације. Они ће бити запослени конкретно.

Између осталог, Александар Михајлов лично је упознат са овом темом. Пре неколико деценија још као мајор КГБ, на Дан смеха, 1. априла, пустио је „патку“ да постоје бубашвабе са монтираним видеокамерама и брковима антенама које пузају и скупљају информације.

Између осталог, како се често дешава код писаца фантастике, измишљотина се претвори у реалност. У наше дане у Русији се успешно експериментише са потенцијалним коришћењем ситних животиња у извиђању. Говори доктор биолошких наука из Института за вишу нервну делатност и неурофизилогију РАН Карина Саркисова.

Моја група може да натера животињу да крене одређеном маршуртом коју ми одаберемо, тачније од једног предмета према другом, да се попне уз степенице, спусти, да скрене лево, право. Сатвљали смо пацову у одређене зоне електроде, на леђа смо му стављали руксак са генератором струје. Овим генератором струје који је надраживао структуру мозга, управљала сам са дистанце. Једностанво сам посматрала пацова на монитору лап-топа и подстицала га да чини кретње у задатом правцу.

Дати правац у науци сада се сматра врло ефективним, истиче професор биолошког факултета Московског државног универзитета Вјачеслав Дубињин.

Са тачке гледишта биотике ови огледи изазивају мноштво питања. Али, са друге стране, замислите да то не буде војно коришћење, већ да исти тај пацов са видокамером шета рушевинама после земљотреса и да то отвори могућност да се нађу људи који су тамо доспели у клопку. Што се тиче инсеката све то делује много сумњивије. Али у принципу микроскопска техника може да буде направљена и за њих.

Јасно је да у нашем веку величина нанотехнологија није проблем. Да се сетимо како је донедавно компјутер заузимао читаву собу, а данас се може сместити на длан. У суштини остало је само да се смисли како да се заштити репати, крилати, шестоноги обавештајац од марљивих чистачица и производња биоробота двоструке намене може да се пусти у серијску производњу.