Ананова мисија у Сирији и терористичка интернационала

Прошле недеље СБ УН показао је ретку једногласност у погледу Сирије, усвојивши Ананов план за регулисање ситуације у земљи. О томе да се слаже са планом званично је изјавио и Дамаск.

То ствара осећај да излазак из крваве сиријске кризе може да буде пронађен већ у догледној будућности. Сви водећи међународни фактори коначно су усагласили свој став. Ипак у ситуацији која се данас дешава око Сирије, они ризикују да остану статисти пошто на дејства сиријске опозиције почињу све јаче да делују присталице радикалног ислама, џихада и терористи, такозвана „терористичка интернационала“, а за њих пристанак СБ на Ананов план ништа не значи.

Из саопштења медија јасно је да главна структура која се противи данас владиним снагама у Сирији јесте такозвана Слободна сиријска армија, која је прогласила да се стапа са такозваним Покретом слободних официра. Њен састав подразумева и дезертере, и стране плаћенике. Бројност групације се процењује на око 15-16 хиљада људи.

Слободна сиријска армија наводно покушава да се дистанцира од терористичке делатности против цивилног становништва, тврдећи да води борбу само против режима Башара Асада и његовог казненог апарата. Али то лоше успева. О терору против цивилног становништва, убиствима и мучењима присталица Асада говорили су западни ТВ канали и међународне правобранилачке организације.

О терористима у Сирији треба посебно говорити. У фебруару лидер Ал-Каиде Ајман аз-Завахири оптужио је председника Асада за антиисламизам и позвао је на његово свргавање. Истовремено у медијима све чешће је почела да се појављује информација о активним дејствима Ал-Каиде у Сирији што је натерало Вашингтон на опрезност, изјавивши преко шефа америчке обавештајне службе Џејмса Клепера да начин извођења терористичких аката у Дамаску и Алепоу подсећа на Ал-Каиду.

Активност Ал-Каиде у Сирији више не изазива сумњу. То, као и испоруке оружја из иностранства за сиријску опозицију, не могу да не изазивају озбиљну забринутост. На то је указивао и руски министар иностраних послова Сергеј Лавров. Сиријски званичници са којима је аутору пошло за руком да разговара у фебруару, тврде да су основни испоручиоци оружја Француска и Катар, а маршруте превоза воде преко Либана и Турске.

Сведочанство ефикасности ове делатности је недавна жестока борба за Хомс. У наоружању опозиције били су чак противтенковски дириговани системи Милан и Фагот, најновији узорци снајперског оружја, средства везе. Ако велике партије сличног наоружања доспеју у руке групација попут Ал-Каиде, терористичка активност и на Блиском Истоку и ван његових граница може да се повећа.

Осим Ал-Каиде и њених огранака, у Сирији делују стране присталице џихада, углавном из редова либијских терориста који су се „ослободили“ после завршетка рата у Либији. Али по информацији сиријских снага безбедности, међу њима постоје Авганистанци, Саудијци, Катарци, исељеници из Судана, Јемена, Ирака, Пакистана. Другим речима, на сиријској територији делује велики број терористичких група које се никоме не потчињавају и прате своје сопствене циљеве.

То ствара озбиљне препреке за нормализацију стања у Сирији и реализацију Анановог плана. Чак уз активну помоћ свих чланова СБ УН, натерати сиријску опозицију да прекине насиље просто је немогуће. Она је децентрализована и не потчињава се оним лидерима који су формално њени руководиоци.

Између осталог, позитивни сценарио за Сирију ипак може да буде пронађен. Ради тога треба прекинути давање аванса опозицији, поставити карантин дуж сиријских граница за пресецање незаконитих испорука оружја и предузети покушај да се сиријским опозиционим лидерима објасни да немају алтернативу дијалогу са Асадовом владом. Нажалост, у то се слабо верује.

Ананова мисија ризикује да се суочи са главним подводним каменом сиријског регулисања – мрежном, децентрализованом терористичком опасношћу. Активност ових група може да се угуши само уколико се промени политика њихових спонзора. И то се такође види као неоставариви задатак.

Наравно, успех Анановог плана у потпуности одговара интересима РФ. И Москва је дужна да предузима све напоре ради његовог успеха и да подстакне на срповођење исте такве политике међу осталим учесницима процеса сиријског регулисања. Али објективна анализа ситуације у Сирији показује да шансе бившег секретара УН да успешно заврши своју мисију остају невелике.

Алексеј Пиљко, доцент факултета међународне политике Московског државног универзитета М. Ломоносов,