Интернет мрежи завидимо или од ње зависимо

600 корисника друштвене мреже Фејсбук, учествовали су у специјалном истраживању, које је показало колико корисници заправо брину о својој визуелној привлачности.

Резултати кажу: више од половине добровољаца нису задовољни својим изгледом, што изазива бригу научника. „Интернет погубно делује на психу људи, што рађа комплексе и завист“- уверен је психолог, писац, академик РАН Сергеј Кључников.

„Човек све чешће размишља, шта то не изгледа како треба, где се разликује од својих вршњака који боље изгледају. То се посебно тиче омладине, оних људи који тек формирају мишљење о себи самима а под утицајем интернета и често не у корист за њих саме. Плус, дуго седење уз монитор, без кретања, што изазива грчење мишића. При томе, довољно често, човек једе за компјутером, „гутајући“ не сасвим позитивне емоције и информације- а то све води гојазности.“

Незадовољство собом рађа жељу одласка из реалности у неки други свет и искључити се из света крвавих компјутерских игара- наставља Сергеј Кључников. Тачка гледишта се базира на томе, да „међу монитором и људском психом нема непремостивих граница. Ако је у реду бити агресиван на екрану, зашто тако не би било и у реалности? И зато управо деца, полако се претварају у монструме“- не крије забринутост психолог.

„ Незадовољство сопственим телом код људи одавно изазивају модни часописи, телевизор, као и огледало, али и посматрање других људи на улици, тако да Интернет овде и не игра неку посебну улогу.“- полемише са академиком Кључниковим експерт Евгениј Јушук. А штетност Интернета, у целости и компјутерних игара у појединачним случајевима, још треба доказати.“

„ Што се тиче  питања о агресивним компјутерским играма, постоје потпуно различита становишта. Постоје резултати довољно озбиљних истраживања, који говоре да такве игре управо помажу да се човек ослободи агресије и ту још има места за испитивање, које би требало бити озбиљно.“

У сваком случају, требало би рећи: Интернет- то је огледало стварности. Оно како се људи понашају у виртуелном свету, зависи од самог човека и његове реакције на свет око њега. Ако је он уверен у себе и живи у складу са својом психом, њему неће пасти на памет да завиди својим пријатељима по друштвеним мрежама или  да се понаша као монструми из компјутерских игара.“