Нови стални представник Русије у НАТО

Нови стални представник Русије у НАТО-у који ће заменити Дмитрија Рогозина биће заменик руског министра иностраних послова Александар Грушко. Како истичу експерти, предстоји му да се бави преговорима о ПРО, који су зашли у ћорсокак.

Александар Грушко има 56 година. Он је завршио МГИМО и ради у МСП-у од 1977. године. Бавио се питањима војне безбедности и контроле наоружања, координисао је сарадњу са европским и евроатлантским организацијама, између осталог са НАТО-ом. Александар Грушко ће бити први професионални дипломата који ће представљати Русију у штабу алијансе у Биселу, говори шеф одељења за европску безбедност Европског института РАН Дмитриј Данилов.

Осим његових професионалних особина, велики плус је то што наши партнери на Западу и у НАТО њега познају врло добро. Овде није реч само о томе да ће морати да успоставља неке нове контакте. Зато мислим да је именовање прилично занимљиво, и може се говорити о томе да се Русија озбиљно односи према сарадњи са НАТО-ом и према томе да сада треба радити озбиљно и професионално. И несумњиво је да ће Грушко са тим изаћи на крај.

Време када је могло да се пролази са гласним паролама прошло је. Наступа она фаза када се појавила потреба за професионалцем који је у стању да марљиво ради на даљој изградњи односа Русије са НАТО-ом у позитивном аспекту, говори заменик директора Института за САД и Канаду политиколог Павел Золотарев.

У полицентричном свету осећа се да САД почињу да мењају приоритете својих напора. Очигледно, отварају се перспективе за стварање јединственог простора безбедности. И професионалци попут Александра Грушка у највећој мери одговарају овој фази односа Русије и НАТО-а.

Брисел је већ изјавио да је спреман на конструктиван и отворени рад са новим сталним представником Москве. За Александра Грушка прва званична манифестација у којој ће учествовати у новом статусу биће заседање Савета Русија-НАТО на нивоу министара иностраних послова средином априла. Како се очекује, тема ПРО на овом састанку ће бити једна од главних. Да подсетимо, Москва захтева од НАТО-а правне гаранције о томе да Систем ПРО који се поставља у Европи није усмерен против Русије. НАТО је одбио да то потврди у писменој форми, нудећи да му се поверује на реч.