Трагедија код града Смоленск - две године после

Авионска несрећа у којој је погинуо пољски председник 10.априла 2010 године код града Смоленска, растужила је Русе, изазвала дубоку тугу у срцима и саучешће са породицама погинулих и свим грађанима Пољске.

-Мисли о тој трагедији до данас, цепају моју душу, признаје Наталија Лебедева, чувени историчар, носилац 3 високе пољске награде, укључујући и „Официрски крст за заслуге“.

„ Безусловно, то је било ужасно потресно за мене, јер су погинули мени блиски људи, који су били у том авиону - блиски не само по професији, већ и добри пријатељи. Божена Лојек, шефица орагнизације Савез породица, чији су рођаци били стрељани у Катињској шуми пролећа 1940. године. Анџеј Пшевозњак, шеф Савета очувања успомене, борбе и мучеништва. Он, као и ја, написао је чланак о трагедији  Катињ, за књигу о белим и црним флекама у нашој заједничкој историји. Још 7.априла смо се срели, разговарали о нашим новим плановима, а три дана касније, све је нестало.

У време велике жалости, била сам у Варшави, не престајући да пратим ситуацију преко телевизора, гледала церемоније опраштања са погинулима, пребацивала са канала на канал- и нисам чула ни једну ружну реч на рачун Русије! Напротив, пољаци су тада високо оценили искрено, дубоко саучешће у болу који су они осећали.

Током сахране председника Леха Качињског и његове супруге Марије, био је присутан Дмитриј Медведев- то је такође приметило пољско друштво, јер је мало ко из Европе или Амрике тада долетео у Краков: ваздушни простор над Европом је тада био затворен због облака пепела из вулкана на Исланду.

О трагедији од пре две године, говори Борис Шмељов, директор Центра политичких истрживања у Москви:

„У Москви је током дана жалости, у амбасади Републике Пољске у Русији, било много цвећа, људи су палили свеће и кандила, њих су доносили московљани, дубоко потресени трагедијом, погибијом грађана Пољске, међу којима је био и председник Лех Качињски. Догађаји су могли имати много исхода, јер су  односи између Русије и Пољске, током минулих деценија, па и столећа, постали налик на „минско поље“, где је сваки неправилни корак могао довести до неких нових невоља.Али, хвала Богу, то се није догодило, напротив, кренуо је процес нормализације руско-пољских односа, што се може само поздравити. Уважавање, прагматизам, тражење компромиса за сваки могући проблем- то је основа на којој се могу стварати добросуседски односи Русије и Пољске, у интересима народа обе државе. Мислим да је тај циљ потпуно изводљив“,- подвукао је Борис Шмељов, руководилац Центра политичких истраживања из Москве.