Поларно отопљење

Током последњих 30 година, флора арктичке тундре се проширила,  порасла у висину, проширила се и постала разноврснија, установила је међународна група климатолога. И ево њиховог закључка: поларно лето је постало топлије, а постепена промена екосистема тундре, највероватније ће допринети погоршању у промени климе.

Климатолози,  на челу са канадском научницом Саром Елмендорф (Sarah Elmendorf) са Универзитета Британска Колумбија у Ванкуверу, проучавали су податке из 50-так истрживачких станица арктичке тундре. Ови научници су дошли до закључка да се приполарни зелени покривач изменио. Ниско жбуње и трава Аљаске, острва Чпицберген, на Исланду, Гренланду, арктичкој зони Канаде и Скандинавије су постали виши, и захватили су нове територије. Такви су резултати посматрања које је започело 1980.године.

Раст флоре у тундри се објашњава смањивањем површине ледника због глобалног загревања. Вишемиленијумски лед се топи, ледници нестају и на њиховом месту се појављују нове биљке. При томе, по прогнозама научника, листопадне биљке могу почети да потискују зимзелено растиње- традиционалне „житеље“ тундре.

Овај дисбаланс може да доведе до даљих промена климе, појаснио је начелник лабораторије климатологије Института географије Андреј Шмакин.

„У тундри настају нови видови растиња, на многим местима расте и мења се биомаса. Пошто нестане лед, мења се рефлексија земље, јер се мења природа подлоге мења и апсорбује много више топлоте. Управо је то и основни механизам таквог допунског загревања.“

Начелник катедре геоботанике МГУ Владимир Онипченко говори о нестајању ледника и последицама тога:

„Са отапањем леда, убрзавају се процеси разлагања органског састава земљишта. Велика количина угљендиоксида се ослобађа у атмосферу. То доприноси загревању атмосфере.“

Ако флора тундре буде расла у висину  и ширила се, а процес појављивања нових врста се настави, тундра ће полако почети да нестаје, сматра климатолог Андреј Шмакин. Исто тако топљење пермафроста и „насељавање“ земљишта растињем није тако брз процес, говори научник. Ледници могу да се топе вековима, па и миленијумима. Све указује да је прерано говорити о промени арктичког екосистема.

На крају крајева, и понашање климе може бити предвидиво, мисли један број нучника. У сваком случају, тачних прогноза нема. Извесно је да је током историје Земље бивало и много топлијих и много хладнијих периода и да је природа на све мислила и за све се унапред припремила.