Лица „Златне маске“

18-та по реду, церемонија додела годишње Руске националне позоришне премије „Златна маска“, биће запамћена по неочекиваним резултатима.

Главно изненађење је готово потпуно одсуство фаворита из прошлих година великих московских оперских и драмских театара у смислу победника у главним номинацијама. Зато је „Музички театар Станиславски и Немирович - Данченко“, који се сматра театром бр. 2 у Москви, окићен „маскама“ и за најбољу балетску представу и за најбољу оперску поставку. Приметно је да је за најбољу оперску поставку награду добила „Бајке Гофмана“- дело Жака Офенбаха, која се у Русији даје у свега неколико театара.

Још једна поставка-бајка, добила је награду „Златна мастка“ у номинацији драмских поставки. Ради се о познатој бајци Мориса Метерлинка „Плава птица“. Авангардни режисер, иначе управо познат по овој поставци, Андреј Могучи поставио је у петербуршком Александринском театру представу „Срећа“ и добио своју пету „Златну маску“.

„Уопште се нисам надао да ћу обити „Маску“- чуди се режисер.- Зато што код нас постоји навика да се „дечје“ представе сматрају другоразредним.“

Укратко, у поставци Андреја Могучева, који је готово потпуно преписао Метерлинка, нема ничега „искључиво дечјег“. Породична представа, обраћајући се савременицима, у њој није само хлеб као лајтмотив, већ и фрижидер и телефон...

„Има тамо нечег нејасног“, говорили су одрасли,- прича Андреј Могучи о реакцији гледалаца.- А деца све разумеју. Они ипак на другачији начин разумеју и прихватају свет, и за мене је то јако важно.“

Међу онима који су добили награде за најбоља глумачка дела, су и дебитанти премије, и не једнократни добитници. Међу њима је Евгеније Миронов који се трећи пут попео на бину како би му уручили награду. Ове године „Маску“ му је донела улога Калигуле у истоименој представи по тексту Албера Камија, која се даје на сцени московскот Театра нација.

„Играм ту улогу сваки пут са таквим усхићењем, бригом, са којима сам играо и Хамлета, - примећује Миронов.- Хамлет, изговара фразу- „овај је свет неподношљив“. Калигула почиње са овом фразом. Гледа унутар себе, а тамо- нема ничега. Да ли је задовољан оваквим финалом? Мислим да није....“

Албина Шагимуратова је добила награду за најбољу оперску певачицу. Не тако давно- победница „Међународног конкурса Чајковског“ у Москви, сада је солисткиња Татарског театра опера и балета. На бини овог театра, она је сјајно извела главну улогу у опери Доницетија „Лучија ди Ламермур“. За ову улогу је и добила „Златну маску“.