Србина осумњиченог за злочине у Вуковару штити Велика Британија

Шарчевић је, како пише "Даилy Маил", осумњичен да је учествовао у масакру у Вуковару 1991. Прије 10 година одбијен му је захтјев за азил у Великој Британији, али се вратио 2003, послије чега је његов случај стајао у фиоци седам година.
У почетку је признао да се на страни Срба борио у Хрватској, а касније тврдио како није упознат са масакром. Међутим, допуштено му је да остане у Британији јер би његово избацивање значило кршење људских права. Међутим, министарство полиције му је 2011. наредило да напусти земљу, а судија је преиначио ову одлуку и, позивајући се на члан 8 Закона о људским правима допустио му право на "породични живот" и останак у Британији.
Овај 60-огодишњак је први пут стигао на Острво прије више од деценије, а када му је одбијен азил вратио се у Хрватску у септембру 2002. Ипак, осам мјесеци касније допуштено му је да поново поднесе захтјев за азил, а како је у то вријеме систем за одобравање азила био у хаосу, његов случај је стајао у ладици осам година. За то вријеме се и његова породица настанила у Британији.
Када је "Даилy Маил" открио да живи у општинском стану, са супругом, ћерком и унуком, на сва уста је хвалио законе о људским правима који су му омогућили да са породицом остане у том стану. Чак је на недавним локалним изборима волонтирао на гласачком мјесту.
"Нисам окрвавио руке. Био сам у војсци, али нисам убио невине цивиле. Једноставно, срећан сам што ми Закон о људским правима омогућава да останем у земљи. То ми је променило живот. Сада једино чекам да ми Министарство унутрашњих послова изда дозволу да могу да нађем неки посао. Можда ћу се пријавити да радим у паркинг сервису, да будем чувар или чистач у хотелу. Прихватићу сваки посао. Желим да ми ова земља постане домовина", рекао је он.
Када је био на разговору у имиграционом одјељењу, рекао је службеницима како очекује да ће га означити као осумјиченог за ратне злочине јер је "био тамо када су довели људе који су изгубили животе".
Министарство унутрашњих послова је 2011. одбило његов захтјев и оптужило га да је "учествовао у масакру хрватских заробљеника". Међутим, пред жалбеним имиграционим судом одбацио је ранији исказ и тврдио да је за масакр сазнао тек 10 година касније и да "није ни метак опалио" у Вуковару.
Судија је рекао да доказ о његовом учествовању у масакру "није мјеродаван" и да не може бити оправдање за кршење његових људских права из члана 8, рекавши да постоје докази о његовом "постојаном породичном животу".
Предсједник Хрватске Иво Јосиповић изјавио је данас да од свих држава очекује да сарађују када је ријеч о ратним злочинима које прогони Хрватска што, како је рекао, за Хрватску значи високе стандарде код оптуживања и припреме.
Коментаришући одлуку британског суда који је одбио да Хрватској изручи осумњиченог за ратни злочин на Овчари, Милана Шарчевића, Јосиповић је рекао да од свих држава очекује да удовоље добро припремљеним захтјевима за изручење осумњичених за ратне злочине.
Он је додао да о том случају говори начелно, јер му појединости нису познате.
"Понекад се догађало да лоше припремљеним оптужним актом онемогућимо неку земљу да с нама сарађује на подручју кажњавања ратних злочина", додао је он.