Зона евра: банкарска криза избија на нови ниво

Банка Грчке била је приморана да оповргне тврђења домаћих медија о надолазећој парализи платежног ситема земље. Никаква ограничења на скидање и пребацивање средстава, између осталог у инострнство, нису у плану, објавила је Атина. Људи су навикли да не верују изјавама власти: ако нешто поричу, значи то ће и бити, очекуј најгоре. Претња од изласка Грчке из зоне јединствене валуте наводи на нервозу не само суседне улагаче, већ и саме европске банке. Оне се плаше свеопште панике и јуриша на банкарске шалтере.

Вирус несигурности је прешао из Грчке у Шпанију и Португалију. Уље на ватру је долило званично оповргавање Мадрида да су британски улагачи изнели из шпанских банкарских филијала суму у еквиваленту од 200 милиона фунти стерлинга. Не делују на људе ни објашњења да су њихови улози осигурани. Тако је, али ко гарантује да сутра њихова уштеда неће бити пребачена из евра у драхме, пезете или ескудое које ће девалвирати пред њиховим очима?

Европљане који се труде да спасу вој новац могуће је разумети.Тим пре што имају пред очима пример домаћих нових богаташа који су сакрили капитале у иностранству. Али какво финале чека становнике у случају да паника измакне контроли? Мишљење председника банке Руска финансијска корпорација Андреја Нечајева, раније министра економије РФ.

Ако број таквих грађана заиста буде достигао милионе, банкарски систем може да буде доведен у путање. Није искључено да неке банке могу да банкротирају. Мада, највероватније великим банкама држава неће дати да банкротирају. У принципу у свим земљама Европе делује систем гарантованих улога. Разуме се, ако крахира банкарски систем, настаће тешка економска криза. Али не мислим да је све тако драматично. У случају да за банке започну озбиљни проблеми, држава ће им пружити финансијску помоћ. Али јасно је да овај новац нема одакле да се узме, биће увећано бреме дугова. И потшо Европа и тако болно преживљава ово бреме, то ће довести до рецесије. На крају ће Европска Централна банка укључити машину за штампање новца, новцем ће залити тржишта, друга је ствар што је то веома повећати инфлаторне ризике.

Према инфорамцијама листа Велт ам зонтаг, до тога је већ дошло. Грчка, Ирска, Шпанија и Кипар већ у марту су морали да прибегну ванредном кредиту од укупно 120 милијарди евра. Својих средстава није било, морали су да пруже руку у заједнички котао – фонд удружених националних централних банака, формиран за сличне хитне случајеве. Наравно, спасли су своје банкаре. Остаје само да додамо да делатност фонда надзире и командује Европска Централна банка. И у случају краха она има последњу реч.