Андреј Битов: Ја пишем у једном даху

Надахнуће је немогуће заменити мајсторством. Треба нагомилати у себи осећање, како би се оно затим излило у текст, говори чувени руски писац Андреј Битов. 27. маја прозаик, песник, есеиста, публициста, председник Руског Пен-клуба, добитник књижевних награда и међународних награда Андреј Битов напуниће 75. година.

Нисам професионалац, често понавља Андреј Битов. И то иако су његова дела преведена скоро на све европске језике, а он сам је један од најтраженијих руских писаца у универзитетској средини САД. Али Андреј Битов заиста није проучавао занат писца професионално: за разлику од већине својих колега савременика, он није завршио Књижевни институт у Москви, већ Рударски институт родног Петербурга, тада Лењинграда. И његови књижевни деби десио се почетком 60-их година, била је то збирка прича Велика лопта, коју тадашња совјетска критика није оценила, чак је и осудила.

Ако је веровати изјави Андреја Битова, и у раном стваралаштву и сада он пише не из тог разлога из ког пишу други:

За мене је писање начин да схватим оно што не разумем. А ја хронично не схватам шта су људи и шта је живот и не прихватам их здраво за готово. Када пишем на секудну писања ја схватам оно биће које описујем. А у животу не: одмах доспевам у неки конфликт, све ми се чини бесмисленим... Тачније само излагање речима начин је да схватим шта се десило. И покушавам да схватим ради себе. Али пошто ја пропуштам кроз себе ипак општи живот, очигледно да то има некакву вредност, некакав општи знак за друге. Једно од мојих највећих открића је то да су углавном други људи исти као и ти. И то значи да могу да те схвате.

Писцем је Андреја Битова, опет по његовим сопственим речима, учнила руска књижевнсот 19. века, коју је он интензивно читао, тачније речено гутао у невероватној количини у младе дане.

Најпознатији роман Андреја Битова Пушкинов дом, проглашен је за један од главних образаца руског постомдернзама. Написан упркос канонима социјалистичког реализма, први пут је објављен у САД крајем 70-их. После тога у домовини Андреја Битова су престали да штампају до средине 80-их, када је у СССР започела перестројка и гласност. У новијој историји Русије, од 1991. године, њиге Андреја Битова излазе редовно.

О писцу који демонстрира стваралачки интегритет и истрајност често говоре: он читавог живота пише једну књигу. Андреј Битов спада у такве писце. И чак у директном смислу такође. На пример, његов роман 90-их Оглашавање писан је око 40 година и у многоме представља аутобиографију.

Од речи људи дошао сам до речи човек. Одбивши једном заувек да разумем шта су то људи, трудим се да схватим шта је то човек. Други пример ближи него што сам ја сам немам и другог човека према којем могу да се однесем исто тако жестоко као према самом себи такође немам. Занимљиво је шта говоре читаоци – а ја немам масовног читаоца, али заиста врло су ми предани читаоци – они сви говоре исту фразу: ви сте то о мени написали. Али наравно нисам о њима писао.

Данас наслеђе Андреја Битова чини 50 издатих књига, укључујући роман из 2008. године Наставник симетрије, написан са елементима мистификације и магичног реализма. Одговарајући својим поклоницима који чекају нова дела, Битов каже: Ја пишем до данас. И не горе него раније. И Још: Пишем у једном даху. Имам само једно оправдање: верујем у текст – повезаност свих речи између себе, прве са последњом, и сваке са сваком.