Незапосленост обара рекорде

Данас преко 75 милиона младића и девојака до 24 године старости не могу да нађу место на тржишту рада. Често на том списку могу да се нађу млади стручњаци који нису нашли посао после универзитета. Коментар руководиоца немачког одељења Европског института РАН Владислава Белова.

Данас смо сведоци с једне стране демографског процеса када становништво живи дуже, са друге нагло расте прилив емиграната који осигуравају високи наталитет. Државе су у том контексту неспособне да отварају нова радна места.

Најгора ситуација је у земљама Блиског Истока, које до данас не могу да се опораве после „апраског пролећа“. Тамо је ниво омладинске незапослености достига у просеку 27%. Нагло порошање последњих година се примећује и у Европи, посебно у земљама чија економиј апреживљава кризна времена. Између осталог у свакој од њих постоје своје претпоставке за погоршање ситуације око незапослености међу младима.

У Шпанији, где ниво незапослености међу младима износи 56%, један од узрока био је грађевински бум почетком 2000-их, када су многи, не завршивши школу, отишли да раде на грађевини. Када се бум завршио, људи су остали без квалификације и без посла. У Француској незапосленост међу омладином везана је са високим процентом становништва из емигрантских слојева. Сваке године на тржиште рада у Француској излази 650 хиљада младих. И економија једноставно није у стању да ствара такав број нових радних места. Ради поређења, у Немачкој сваке године на тржиште излази преко 250 хиљада младих.

Немачка је између осталог једина земља ЕУ где је последњих година ниво незапослености опао. Али ако се гледа којом ценом је то било постигнуто, може се констатовати да ни немачке власти не могу да предложе ефикасно решавање овог проблема, сматра руководилац Центра за економска истраживања Института за глобализацију и социјалне покрете Василиј Колшатов.

Људи који раде зарађују мизерно. Тачније 25% спада у категорију „миниџобс“ и зарађује 400 евра и мање. Омладини се нуде управо таква радна места која нису довољна да се елементарно преживи у Европи. А у земљама трећег света плате могу да буду и мање од тога. При томе владе усвајају поправке, усмерене на то да се умањи социјална заштићеност запослене омладине.

Као начине да се спасе омладина експерти у првом реду наводе одустајање од политике крајње штедње. По мишљењу неких експерата и економиста, то је једини начин да се спасе зона евра од распада. А социолози говоре да ако се владе не буду бринуле о генрацији радника која стасава, очекују их потреси још озбиљнији од актуалне економске кризе. У крајњој линији, са социјалном, а то значи и политичком стабилношћу ће моћи да се опросте.