ОУН осудила пораст трговине дрогом у Централној Азији

ОУН није задовољна напорима земаља Централне Азије у борби против дроге. Откако су руски граничари напустили границе Таџикисана и Авганистана промет наркотика између земаља се повећао хиљаду пута – добит од продаје дроге износи 1,4 милијарде долара.

Кроз Централну Азију сваке године прође 90 тона хероина. Само 3% ове количине заплене органи за очување реда. Притом се добит од продаје процењује на 1,4 милијарде долара. Овакве информације саопштене су у реферату Управе ОУН за дрогу и преступност.

ОУН сматра да владе земаља Централне Азије не улажу довољно напора за ефикасну борбу против наркобизниса. Корупција у региону га чини идеалном маршрутом за шверцовање дроге, каже се у реферату ОУН.

Присуство руских граничара у Таџикистану је до 2005. године знатно ограничавало транспорт дроге из Авганистана у Таџикистан, а одатле у остале земље Централне Азије и у Русију. У последње време авганистанска трговина дрогом је стекла толике размере да чак ни ефикасна борба руских специјалних служби не може да спаси ситуацију, каже научни сарадник ИМЕМО РАН Игор Хохлов.

Овај проблем треба принципијелно решити у Авганистану. Русија је више пута говорила о томе. Говори већ другу деценију. Нажалост, не наилази на дужно разумевање колега из Сједињених Држава и из земаља Западне Европе. 

Треба истаћи да су од времена појаве НАТО у Авганистану добит трговаца дрогом и приноси опијума порасли хиљаду пута, наставља Хохлов.

Американци и НАТО повлађују производњи хериона. И не само то, то је званична позиција руководства НАТО која се више пута могла чути. Идеја се састоји у томе да је Авганистан врло сиромашна земља у којој једини приход становништву доноси производња опијумског мака, његова прерада у сирови опијум и даље у хероин. Због тога ће, уколико сељаци буду лишени јединог извора прихода то бити одличан поклон талибанима. Ово су више пута изјављивали и европски функционери НАТО и сам командант оружаних снага у Авганистану. Уз такву позицију, природно, не може бити речи о томе да се у Авганистану води било каква борба против дроге.

Треба почети од поделе зоне одговорности између НАТО и ОДКБ. Северноатлантска алијанса треба да делује у самом Авганистану, а Организација споразума о колективној безбедности би могла да преузме на себе трагање и неутрализацију групација које се баве трговином дрогом, каже председник Посматрачког савета Института за демографију, миграције и регионални развој Јуриј Крупнов.

Не треба НАТО да се бори против транзита. НАТО треба да ликвидира саму производњу дроге у Авганистану. Због тога треба да постоји подела рада између НАТО и ОДКБ. А САД су, на пример, целе године подстицали противнаркотичку централноазијатску иницијативу и све време су покушавали да прошире своју пажњу с авганистанског полигона на Централну Азију. Ово безусловно говори о томе да се борба против друге користи као изговор за упаде полицајаца и специјалних служби на територију Централне Азије. (...)

Треба развијати економију Авганистана – нормални услови живота становништва помоћи ће да се спречи појава нових трговаца дроге и плантажера, сматра Крупнов. Не само то, треба смањити ниво потрошње наркотика у суседним земљама и ефикасно се борити против наркоманије смањујући на тај начин потражњу.