Мисија GRAIL - наставак

САД, Русија, Индија и Кина спремају се на Месец. Два апарата пројекта GRAIL (НАСА) за проучавање Месеца завршила су главну мисију и спремају се за почетак дуже, која ће стартовати пред сам крај августа. Следећа лансирања на Месец планирана су већ за идућу годину. И премда су њихови главни циљеви научни, трка на Месец која је отпочела, вероватно није везана само за науку.

Једноставно и прецизно

Пројекат GRAIL (Gravity Recovery And Interior Laboratory, Лабораторија за проучавање гравитације и унутрашње грађе, која је лансирана 10. септембра 2011.г.) прилично је једноставан у својој основи и истовремено технички компликован. Састоји се од два практично једнака апарата, која се крећу један за другим истом и подједнако ниском, скоро кружном поларном орбитом. Главни инструмент на њему је комплекс LGRS (Lunar Gravity Ranging System, Систем за процену месечеве гравитације). У суштини, то је комплекс предајника и антена за слање и пријем сигнала, који је потребан како би се што прецизније измерило растојање између два апарата. Кад оба апарата GRAIL-B и GRAIL-A, пролазе изнад територија с већом или мањом концентрацијом масе и услед тога, с већом или мањом силом гравитације, њихова релативна брзина и положај се мењају. Ове промене се могу мерити, а затим се на основу њих може утврдити облик гравитационог Месечевог поља. Осим ових, искључиво научних задатака, подаци о Месечевом гравитационом пољу су потребни за освајање сателита наше планете. Иако и данас светске космичке агенције углавном праве научне пројекте идеја настањивања или макар проучавања Месеца од стране људи жива је као и раније. Могуће је да је данас живља него икад. Питање је само ко и због чега жели да лети на Месец.

Подаци GRAIL у комбинацији с детаљним топографским картама Месеца и подацима о саставу површине Месеца треба да помогну у проучавању унутрашње структуре нашег сателита, распореду масе у његовој кори и као последица тога – његове еволуције, као и тога како Месец реагује на Земљину гравитациону тежу.

Ко ће на новог?

Главна мисија GRAIL је завршена пре него што се претпостављало: по речима руководилаца пројекта већ сад су апарати на Земљу пренели све информације које су биле планиране. Крајем августа почеће продужена мисија која ће се завршити почетком децембра. У току ње апарати ће вршити експерименте на још нижој орбити (просечна висина око 23 км). Такође, рад ће наставити други инструмент на апарату – камера MoonKAM, која није намењена толико решавању научних колико образовних задатака: њене слике ће добити и обрађивати студенти.

НАСА планира да у мају идуће године пошаље још један апарат на Месец – мисију LADEE (Lunar Atmosphere and Dust Environment Explorer, Истраживач Месечеве атмосфере и прашине из околине), која ће допунити флотилу америчких апарата око нашег сателита (осим GRAIL у њу улазе још апарати ARTEMIS и LRO).

Планове за Месец за следећу годину прави и Кина, која жели да на Месец слети апарат Chang'e 3 с луноходом. Руски пројекат "Луна-Глоб" већ је подељен на два релативно самостална лансирања апарата за орбиту и слетање, као и "Луна-Ресурс" заједно с индијским пројектом Chandrayaan 2 – они су предвиђени за наредне године. Засад мало заостаје Европа у чијим плановима нема одређеног пројекта за месец осим заједничке тежње ка пилотираној експедицији на Месец.

Претпоставља се да ће период до 2020.г. бити посвећен научном истраживању Месеца након којег ће доћи пилотирани летови на Земљин сателит и могуће је, базе на Месецу. Чини се да постајемо сведоци друге трке на Месец, премда је мање напета од трке 1960-их година. Месец есе поново претвара у арену не толико научне борбе колико политичких сукоба, па чак и културних приступа. "Старије" космичке државе говоре о опрезном освајању Месеца и истичу потребу за међународном кооперацијом, као и планирање дугорочних циљева за боравак на Земљином сателиту. "Млађи" чланови космичког клуба, пре свега Кина и Иран, чини се да ова питања не сматрају питањима од првостепене важности.

Месец више није занимљив као објекат научног истраживања. Један од циљева космичке трке између СССР и САД средином прошлог века (осим војних) састојао се у томе да се докаже чији је систем – капиталистички или социјалистички – ефикаснији. У ХХI веку, кад не постоји такав друштвено-политички јаз на новом нивоу политичких, па чак и културних приступа, задаци остају исти.