Размена искуства – кључ ка истраживању Арктика

Баренцова сарадња може да обухвати један од највећих региона на северу Европе. Утврђено Киркенеском декларацијом из 1993. године, оно је све занимљивије не само за непосредне чланове – Норвешку, Финску, Шведску, Русију, већ и за многе друге земље, пошто се реализује на два нивоа – министарском и локалном. Многи експерти називају ову сарадњу моделом регионалне сарадње: поред разматрња општеполитичких проблема, реализују се и конкретни пројекти у интересима региона. Тренутно у ту делатност је укључено 14 субјеката – 3 норвешке покрајине, 3 финске, 2 шведске, Мурманска, Карелска, Аргангелска област, Ненецки аутономни округ и Коми. О путевима увећања ефективности ове сарадње говорило се на конференцији Иновациона и безбедна сарадња у Баренцовом Евро-Атлантском региону у Архангелску.

Русија треба да заузима водеће позиције на Арктику богатом енергентима – такав је курс владе РФ. Свестрана сарадња са суседима из Баренцовог региона, између осталог са Норвешком, може да помогне Русији у еколошки безбедном освајању Арктика, говори директор Института за социјално-хуманитарне и политичке науке Северног федералног универзитета Андреј Репњевски.

Треба признати да су технологије освајања Арктика у Норвешкој много боље. Неопходно је заједно са њима развијати изградњу бродова ледене класе и ослањати се на њихово искуство изградње ледених платформи. Како бисмо се боље упознали, треба почињати од културних ствари, али ова етапа је већ превладана. У последњих 20 година више смо се бавили научним и културним контактима. Време је да се пређе на индустријске послове.

Приметним кораком у тешњој сарадњи може се сматрати ступање на снагу споразума о такозваној поморској визи. Од 30. маја становници пограничне зоне од 30 километара између РФ и Норвешке могу да се налазе у свакој земљи без визе у року од 15 дана. Како би се добила потврда становника пограничне зоне потребно је тамо проживети најмање 3 године.

Истовремено Русија ствара појас добросуседства читавом линијом својих граница, подвлачи председник Националног института за истраживање глобалне безбедности Анатолиј Смирнов.

Неопходно је формирање појаса добросуседства дуж граница Русије. И преко регионалних организација, било да је то Савет држава Балтичког мора, Савет Баренцовог Евро-Арктичког региона, ШОС. АТЕС и друге, ми ћемо управо створити повољне за нас могућности да утичемо на партнере, стварамо појас добросуседства и узајамног разумевања на економском, људским и политичком нивоу.

Важан правац развоја односа земаља Баренцовог региона је економска сарадња. Ради њене стимулације треба јасније и гласније саопштавати о својим идејама међународној заједници, сматра представник финског Центра за економски развој, саобраћај и екологију Хану Виранто.

Представник из Фиснке подржао је идеју формирања регионалне социјалне мреже под условним називом Баренц.нет као платформе за размену информација не само између експерата, већ и становника региона.

Читав свет је обухваћен невиђеним интересовањем за Арктик. Русија као акртичка држава га је открила за себе пре неколико векова. Гигантске ресурсе Арктика једна држава не може да освоји.