Сирија-Запад: дипломатска размена

Седамнаест амбасадора западних земаља у Дамаску проглашено је персонама нон-грата. То је одговор на бригу пријатеља Сирије који су ових дана избацили из својих престоница сиријске дипломате. Хитно су скупили кофере између осталог амбасадори САД, Велике Британије, Француске, Шпаније и Италије.

Осим дипломата водећих западних држава, непожљеним се испоставио боравак у Дамаску дипломата Белгије, Бугарске и Канаде. На такве мере власти Сирије су се одлучиле пошто су прошле недеље чланови такозване Групе пријатеља Сирије испратиле амбасадоре Дамаска. Основа је била тобоже умешаност сиријске владе у догађаје у Хули, где је погинуло преко сто цивила.

Да подсетимо, 25. маја у граду Хула после сукоба валдиних трупа и наоружаних побусеника била су нађена тела жртава масовног масакра. По подацима посматрача УН, погинуло је најмање 116 особа. Међу њима су жене и деца, још око 300 особа је рањено. Западне земље криве за догађаје сиријске владине трупе. Дамаск, са своје стране, полаже кривицу на теорирсте повезане са Ал-Каидом, као и на опозиционе формације које наоружава Запад.

Сукоб власти и опозиције траје у Сирији од марта 2011. године. Без обзира на усвојен у УН план Кофија Анана за регулисање ситуације, стање може да прерасте у прави грађански рат. Опозиција захтева да предсендик Башар Асад да оставку, оптужујући владине снаге за масовна зверства против цивила. Званични Дамаск тврди да под покрићем демократских парола у земље оперишу банде наоружаних терориста.

Ипак на данашњи дан Ананов план остаје једина реална могућност за регулисање ситуације у Сирији. То је између осталог било изјављено на самиту Русија-ЕУ, који је протекао јуче у Санкт-Петербургу.

Тако да протеривање сиријских дипломата после сличних изјава нема логично објашењење. Закључак је један: Западу је корисна конфронтација опозиције са Асадом и дестабилизација ситуације у Сирији. Мада, наравно, европске престонице и Вашингтон неће то отворено признати, каже експерт Центра за арапска истраживања Алексеј Подцероб.

Наравно, овај корак дестабилише ситауцију око Сирије. Немам у виду протеривање западних дипломата. То је био одговор на акције које су предузеле западне државе. Њихов демарш не може се назвати конструктивним, посебно сада када је заоштрена ситуација око Сирије, када све државе треба да уложе напоре да ипак буде реализован план Кофија Анана. Уместо тога оне јачају притисак на Дамаск, што одговара интересима побуњеника. Тачније, они подржавају, као што је било у Либији, једну страну у унутрашњем конфликту. Уместо да покушају да допринесу изласку на политичко решење конфликта.

Да истакнемо да се чак у САД многи експети слажу са таквом поставком питања. Одмах после усвајања плана Анана, два америчка професора су објавила велики чланак. Укратко његова суштина је у следећем: што више Запад буде наоружавао опозицију, то ће више бити насиља и жртава. А могућности политичког регулисања проблема теже нули. Таквог мишљења придржава се и Москва. Излаз из кризе је само у дипломатији.