Патријарх Кирил посећује оствро светих

Редовна посета патријарха Кирила започела је данас на оству Кипар. Поглавар РПЦ стигао је у посету Кипарској православној цркви на позив њеног поглавара Архиепископа Нове Јустинијане и чутавог Кипра Христозома Другог.

Кипар од давнина зову острвом светих, а Кипарска православна црква сматра се једном од најстаријих аутокефалних цркава света. По предању, основали су је апостол Павле и Варнава 47. године.

То је прва посета патријарха Кирила хришћанским светињама Кипра после његовог доласка на патријарши престо, рекао је у интервјуу за радиокомпанију Глас Русије заменик председника Одељења за спољне црквене везе Московске патријаршије протојереј Николај Балашов.

Мирна посета је уобичајена у пракси православних цркава после интронизације свог поглавара. Обичај подразумева да новоизабрани поглавар Цркве посећује друге поглаваре православних цркава. Патријарх Кирил је већ посетио Константинопољског, Александријског и Антиохијског патријарха.

У току четвородневног путовања Кирила по острву светих планирана је посета главних манастира и светиња Кипра, састанак са духовним и политичким посленицима земље, разговор са сународницима. У оквиру посете такође ће бити постављен камен у основу првог храма РПЦ на острву. Овај моменат сународници су очекивали неколико деценија, од свог новца су чак купили невелику парцелу. Руска и Кипарска православна црква имају давнашњу традицију пријатељства и подршке, наставља отац Николај.

У тешка времена за Киприне, када се Кипар борио за своју независност, Русија и РПЦ увек су подржавали своју браћу по вери. И у данашње време, када острво преживљава трагедију поделе, Руска црква такође подржава своју браћу по вери у њиховој тежњи да обнове целовитост кипарске државе.

Између осталог, актуална посета поглавара РПЦ важна је не само за јачање међуцрквених веза, већ и у светлости припреме за Православни сабор који већ данас многи називају Осмим Васељенским. Говори шеф Одељења за спољне црквене везе РПЦ митрополит Волоколамски Иларион.

Идеја сазива појавила се пре 50 година. Због историјских оклоности РПЦ није учествовала у одржавању сличних сабора од 7. Васељенског сабора 787. године. Било је регионалних окупљања представника и делегата, али Свеправославни сабор – такав појам раније није постојао. У 20. веку, када су православне цркве света ојачале међусобну сарадњу, и посебно у периоду после Другог светског рата, када су контакти између цркава значајно продубљени, појавила се идеја одржавања оваквог сабора.

На дневни ред будућег Сабора изнето је 10 тема, међу којима је канонско уређење православних дијаспора на историјски неправославним територијама, питња унификације црквеног календара, проблем односа православља према хришћанском и нехришћанском свету. Осам од пријављених тема једногласно су прихватиле све постојеће православне цркве, њих седа, али поводом две преостале за сада нема потпуне слоге. Због тога рокови Свеправославног сабора, који је првобитно био планиран за почетак 2011. године, стално се одлажу.

Мирне посете патријарха Кирила поглаварима православних цркава, између осталог ван граница Кипарске православне цркве, могу значајно да приближе датом одржавања дугоочекиваног Сабора, пошто питања међуправославног уређења и црквених односа, као и проблем будућности светског православља јесу приоритети за московског јерарха.