Бум гаса из шкриљаца не пролази у Европи

Пробушивши две бушотине амерички нафтни концерн Ексон Мобил утврдио је да количина експлуатисаног гаса не оправдава производњу. На крају је концерн који има 6 лиценци за истраживање гаса из шкриљаца у Пољској решио да се од њих ослободи. То је већ други пропуст Ексон Мобила. 2009. године компанија је одустала од сличног пројекта у Мађарској – приликом бушења на тобоже истраженом налазишту у цев је кренула вода, а не гас.

Сада је ред на Украјину. По оценама Управе за енергетско информисање Министарства енергетике САД, украјинске резерве гаса из шкриљаца чине око 1,2 билиона кубних метара. То ће довести земљу на 4. место у Европи по обиму овог горива после Пољске, Француске и Норвешке. Украјински Нафтогаз већ је потписао прелиминарни споразум са Ексон Мобилом и другим страним компанијама за разраду и експлуатацију гаса из шкриљаца. Пробно бушење започеће у септембру. При томе Кијев се нада да ће до 2015. моћи да битно смањи гасну зависност од Русије и чак да успостави сопствени извоз.

Овакве изјаве чиста су профанација која има само један циљ – да натера Русију да се одлучи на уступке поводом гасног увогора, уверен је директор Фонда за националну енергетску безбедност Константин Симонов.

Ради се о томе што у Европи, између осталог у Украјини нема неколико компоненти одједном, неопходних да производња гаса из шкриљаца буде комерцијално ефикасна. Прво, тамо нема огромног броја уређаја за бушење, а гас из шкриљаца захтева стално хоризонтално бушење. Друго, тамо нема развијене инфраструктуре гасовода. Трећи важан фактор је то што је гас из шкриљаца везан за озбиљне еколошке ризике. У САД експлоатација се врши у ненасељеним регионима. Наравно, у Укајини могу да зажмуре на екологију, али у ЕУ то је немогуће. Хоризонтално бушење захтева да се укључе у експлуатацију нове територије. Госто насељена Европа не може то себи да дозволи.

Француска, Румунија и Бугарска већ су забранили истраживање гаса из шкриљаца, пошто технологија фрекинга која се тамо примењује, када у наслаге шкриљаца под великим притиском уливају воду помешану са песком и хемикалијама, води ка загађењу животне срдине и чак до земљотреса. Ипак низ других земаља, међу њима Немачка и Шведска, од идеје за сада не одустају.

Бум гаса из шкриљаца погодио је Европу пошто су у САД и Канади почели врло успешно да реализују овај пројекат. Између осталог сада ни у Америци није све глатко. Гаса је много, али он је појефтиио, и компаније за производњу гаса трпе гутибке, пошто су у почетној фази узеле велике кредите. А Европа не може себи да допусти такве трошкове, сматра нафтни и гасни аналитичар Андреј Полишчук.

Руски Гаспром на узбуђење око гаса из шкриљаца реагује мирно. Како је рекао председник концерна Алексеј Милер: гас из шкриљаца је пикантни деликатес, али не главно јело.