Савет земаља Балтика

Ове године Савет држава Балтичког мора обележава своју двадесетогодишњицу. Како се наводи у програму ове међувладине организације, њен циљ је да постане узоран део просперитетне Европе. Од 1. јула Русија ће бити председавајући у Савету на наредних годину дана.

У Савет су укључене 11 земаља: Немачка, Данска, Исланд, Летонија, Литванија, Норвешка, Пољска, Русија, Естонија, Финска и Шведска. Земље –посматрачи су Белорусија и Украјина. Место председавајућег Русија преузима од Немачке. Њени приоритети су поморска политика и борба против трговине људима. Према објављеним руским плановима, ови правци делатности биће настављени. Али основни акценат биће премештен на решавање питања енергетске и еколошке безбедности региона. Пре свега забрињава питање сигурности испорука енергената, објашњава директор Фонда националне енергетске безбедности Константин Симонов.

"Ово питање се тиче купаца. За њих је основно – могућност добијања енергената у потребном обиму. Односно континуирано и без ризика. Што се испоручиоца тиче, за њихје основно – јасне гаранције куповине и безбедност транзита."

Русија је фактички једина држава балтичког региона, која извози угљоводонике, остали су – потрошачи. Многи од њих годинама већ сарађују са руским компанијама-произвођачима енергената, али међу Балтичким земљама има таквих, који тек почињу са куповином руског гаса, констатује Константин Симонов.

Данска раније није куповала руски гас. Али захваљујући отварању „Северног тока“ данска компаније „Донг“ потписала је први уговор.

Нафтно-гасни бизнис прате еколошке претње. Веома је важно да не настане никаквих проблема у вези безбедности мора. Русија има уникална искуства заједничких активности по питањима екологије са својим балтичким суседима, рекао је у наставку Константин Симонов.

"Пре свега имам у виду усаглашавање пројекта „Северни ток“. На самом почетку било је доста опаски. Сећам се чак таквих речи: да би се изградио „Северни ток“ потребно је договорити се са сваком рибом у Балтичком мору. Успели смо да усагласимо еколошки аспект."

Прави продор у екологији региона у целини биће отварање Ингерманландског природног резервата у руској акваторији Финског залива. Реализација овог пројекта очекује се већ ове године, каже координатор пројеката фонда природе Сергеј Резвиј.

"Тамо има пуно острва, који су остали у нетакнутом стању. Захваљујући томе, што је раније у тим местима владао режим граничне зоне и био је ограничен приступ. На острвима смо открили вели број занимљивих врста птица. Осим тога то је место где живе две врсте фоке – прстенаста фока и сива фока. Прстенаста фока је врста, од које је преостало у Финском заливу неколико десетина јединки."

„Русија – водећи учесник наше организације, - нагласио је у свом реферату генерални директор Савета земаља Балтичког мора Јан Лундин. Чак историја ратова, који су избијали у протеклим вековима између руса, швеђана, литванаца, пољака, то је, како је писао руски песник Пушкин „кућна расправа“. Данас, нагласио је Јан Лундин, постоји „осећај за породицу, разумевање да заједно живимо и да морамо сарађивати. И у томе је суштина наше организације“.