Закаснело покајање Едуарада Шевернадзеа

Бивши председник Грузије Едуард Шевернадзе покајао се пред грузијским народом за главну своју животну грешку – предају власти актуалном грузијском лидеру Михаилу Саакашвилију. Он је назвао то грехом пред својим народом и извинио му се по хиљаду пута.

Емоционално признање Едуарда Шевернадзеа у бити има симбилични карактер: Саакашвилија се одричу чак и они који су му били блиски идеолошки. Бившег руководиоца Грузије никада нисмо могли да осумњичимо за некаква посебна проруска расположења. Експерти указују да је још много пре Саакашвилија он започео плодотворне контакте са америчким специјалним службама и заузео курс дистанцирања од Русије. Шта више, још као министар иностраних послова СССР заједно са државним секретаром САД Џејмском Бејкером он је пописао споразум да се Вашингтону преда акваторијум Беринговог мора по такозваној линији поделе Швернадзе-Бејкер. У јурисдикцију САД су прешли региони богати рибним ресурсима и нафтним и гасним налазиштима. На крају је изгубила Русија као правна наследница СССР.

Тако да Шевернадзеово кајање поводом Саакашвилија нимало није добар гест у страну Москве или жеља да се добију неке политичке повластице. То је пре елементарна констатација чињенице. При томе Едуард Шевернадзе, кога у народу зову лисица, као да оправдава свој надимак, лукаво говорећи о предаји власти актуалном председнику. У ствари после револуције ружа он је био приморан да да оставку. Нелегитимност политичких персона које су га замениле неизбежно је довела Грузију до огромног броја проблема, сматра лидер странке Слободна Грузија Каха Кукава:

"Када власт долази у таквим условима, она нема грађанску контролу. Она прави нове грешке. Мислим да је Шевернадзе хтео да буде доживотни председник. Грузијски народ је био против. Поређали су се сви, укључујући мене, против Шевернадзеа, и већ нису приметили да је уместо њега дошао гори лидер. Саакашвили је сам постао ауторитарни и корумпирани лидер. Сада је у Грузији огромно незадовољство против њега. Вероватно ће у октобру овде бити нешто попут револуције. И ко ће доћи на таласу револуције то је већ нова загонетка за Грузију."

Долазак на власт Михаила Саакашвилија – очигледне креатуре Запада, поставио је све тачке над и. Земља је похрлила у загрљај Запада. А њен народ је традиционално осећао симпатије према Русији. Ипак аналитичари у Бриселу и Вашингтону одлично су схватали геополитички значај Грузије у региону и учинили су све да она псотане њихов поуздани савезник и противтежа утицају Москве. Финансијска и војна помоћ Запада је окрилила Саакашвилија, који је још једном покушао силом да врати у састав Грузије Абхазију и Јужну Осетију. Али агресија против ових република 2008. довела је до обратног ефекта – заштитила их је и признала Русија, а затим и друге државе. Резултати крваве авантуре били су раскид званичних односа са Москвом и коначни губитак могуности да се помоћу преговора решавају питања територијалне целовитости Грузије. Абхазија и Јужна Осетиај су суверене државе и очигледно је да никада неће постати део Грузије.

То није једнини неуспех у националној политици Саакашвилија. Грузија је осујетила план за репартирајцију Турака Месхетинаца који је разрадио Савет Европе, насилно пресељених из ове земље 40-их година. Чинонвици су учинили све да се масхетинци не врате у своју остојбину. Председник Грузије је много пута изјављивао да је његова земља политничка држава. У реалности ствари стоје сасвим другачије. Данас су представници националних мањина, између осталог Јермени и Азарбејџанци, јединствени у мишљењу о презривом односу према њима од стране власти. Де-факто у Грузији се гради моноетничка држава.

Не стоје боље ствари ни у области демократских слобода. Експерти се слажу да је у Грузији успостављен ауторитарни режим. Строго гушење опозиционих акција и гоњење оних који мисле другачије неотуђиви је део политике званичног Тбилисија. Недавно је опозициона коалиција Грузијски сан оптужио Саакашвилија за политичке притиске и намеру да скине са предстојећих парламентарних избора све опозиционе странке. При томе лидера опозиције бизнисмена бидзинеа Иванишвилија су решили да казне новчано – одредили су му да плати казну од 45 милиона за прекршаје тобоже допуштене приликом предизборне кампање.

Међународним злочинцем грузијског руководиоца назива потпредседник Светског конгреса народа Грузије Владимир Хомерики:

"Он свесно убија Грузију, чини све да између народа Русије и Грузије буде огромна баријера. Главни резултат управе Саакашвилија је то што је успео да посвађа два велика братска народа. једна од невоља је што се о за време на власти изругивао и грузијској нацији, потирао је грузијску културу. Практично је уништио менталитет Грузина, грузјска нација се налази у прелазном периоду. Грузијски мушкарци који су остали без посла стоје на улицама, а њихове жене иду у друге земље – у Турску, Грчку. Добро је ако тамо раде као собарице или чистачице, а не као проститутке. Он се подсмева и грузијској духовности. То што је он учинио не би могао да учини ни један непријатељ који би три пута у рату прегазио Грузију."

А још се можемо сетити уклањања споменика својетским војницима, увођење норми према којој ће дипломете добијати само студенти који савршено знају енглески и много тога другог. Све то изазива оштро одбацивање у грузијском друштву. За оставку актуалног лидера залаже се све више политичких снага, уједињених истом жељом – да се оконча са банкротиралим режимом. Ипак, по мишљењу истог тог Едуарда Шевернадзеа, ради очувања власти Саакашвили се може решити на било коју авантуру.

Притоме на Западу на који толико рачуна грузијски председник, сви знају колико он вреди. Тамо активно траже замену креатури која се коначно искомпромитовала. Западни политичари су најмање расплложени за губитак утицаја у региону. Између осталог, на предстојећим парламентарним изборима грузијски народ има шансу да преломи ситуацију. Коначно он и само он поседује неотуђиво право да одређује своју даљу судбину.

Иља Хараламов,