Златна репрезентација

Репрезентација Шпаније постала је шампион Европе. Финални меч у Кијеву завршен је са необично великим резултатом 4:0 у корист Црвене фурије. Италијани ништа нису могли да учине против навале супарника. Штишеници Винсента дел Боскеа поставили су неколико рекорда одједном: они су добили три велика турнира за редом- прво Евро-2008, затим првенство света 2010, сада континентално првенство.

Првих минута меча репрезентације су се држале равноправно, загревале се, проверавале прецизност пасова, брзину уласка у напад, а затим је био постигнут први гол. Давид Силва је дао гол са мале дистанце. Италијани су на то могли да одговре само са пар безуспешних напада и повредом Ђорђа Кјелинија. Шпанцима је било досадно и они су дали још један гол. Хави је направио генијално једноставан пас у казненом простору, а Хорхе Алба који је био у близини завршио је комбинацију са 2:0. Друго полувреме тренер Италијана Чезаре Прандели је започео тактичким променама, како би надокнадио губитак Кјелинија. На терен је изашао Тјаго Мота. Али чини се, само зато да би неколико минута касније добио повреду и напустио терен на носилима. Управо у том тренутку Италијани су и изгубили. Шпанци су водили, Италијани су остали у мањини – Мота се није вратио на терен, замена више није било. До 70. минута они су се практично зауставили, пруживши Шпанцима могућност да „плету своју чипку“ и увећавају проценат добијених лопти. У таквој ситуацији не би постигао погодак само ко неће или онај који је крајње великодушан. Шпанци се, чини се, нису одликовали ни једним, ни другим, зато су затресли мрежу Ђанлуиђија Буфона још два пута, постигавши рекордно високи резултат за финале – 4:0. У свом интервјуу после меча тренер шпанске репрезентације Висенте дел боске покушао је да објасни зашто је управо његов тим победио, мада, без обзира на резултат, то није била проста победа.

Сви једном губе, али Италијани су одиграли одлично првенство. И једноставно нису имали среће, у првом реду са повредом Тјага Мота, управо зато се све тако и завршило. Али за наше играче то је била врло добра игра, они су је контролисали. Италијани су постали врло опасни после нашег првог гола, али ми смо успели да се одбранимо. Најважније је што нам је пошло за руком да покажемо врло добар фудбал. Ми смо водили лопту, контролисали игру, имали смо шансе, голове. Ова победа шпанског фудбала може се назвати историјском.

Историјска је ова победа не само за саме Шпанце, већ и за читаву Европу. Зато што је први пут у историји национални тим одбрани своју титулу. Обично су они уступали место новим шампионима. Црвена фурија је прва која то није учинила, и остала је најјача репрезентација Старог света за још 4 године. Шта више, тако висок резултат као 4:0 никада није постигнут на првенствима Европе. Обично у том стадијуму репрезентације су нервозне, не желе да добију гол, не мисле како да га постигну, тако да и две заједно не могу да сакупе 4 гола. Још је ово финале постало богато за Шпанце по личним достигнућима. Фернандо Торес је постао први играч у историји који је у финалу постигао голове на два првенства Европе. Икер Касиљјас је поставио голмански рекорд, издржавши 510 сувих минута или скоро 5 пуних утакмица. Он је пропустио погодак само у првој игри овог шампионата, и то од Италијана Ди Наталеа, и више никоме није дипустио да погоди његов гол. Актуална репрезентација Шпаније јединствена је по саставу играча. Толико златне генрације фудбалера у овој земљи још никада није било.

Сада се Шпанци враћају кући. Али, како је истакао Висенте дел Боске, пауза неће бити дуга. Убрзо започињу квалификације за првенство света у Бразилу. Нови турнир, нова титула, нове наде. И наравно врло много емоција.