Судбина зоне евра решава се у Карлсруеу

Уставном суду Немачке предстоји да у уторак изнесе сложену пресуду. Да одмери на апотекарским теразијама не ступају ли документи или њихови поједини ставови у противречје са Основним законом. И ако одједном, што је мало вероватно, буду пронађени знаци антиуставности, иза чега ће уследити вето, Берлин ће се наћи везаних руку. А без Немачке сва конструкција зоне евра неће бити способна да функционише.

Кампања тужилаца шарени је конгломерат лица различитих погледа на свет. Од посланика ХСС Петера Гаувајлера, до леве фракције у пуном саставу. Али бојазни су код свих њих сличне. Права бунедстага могу да буду ограничена у најосетљивијој сфери – финансијској. Буџетском политиком, као и уделом немачких улога у стабилизациони механизам, располагаће други људи. А улог Немачке у заједничку касицу највећи је – око трећине укупних средстава земаља зоне евра. Ако још неко због кризе постане платежно неспособан, недостатак ће морати да надокнаде поново Немци, ко ће други? Такво одустајање од националног сувернитета треба да буде утврђено референдумом, сматрају подносиоци тужбе. А становништво Немачке изгледа није одушевљено вољом власти да се жртвују. Колико су проширене бојазни да ће Берлин морати да плаћа за све, посебно за задужене јужњаке? Мишљење немачког професора Еберхарда Шнајдера:

"Становништво је просто лоше информисано. А узрок је у томе што су извесни кругови принципијално против и користе дату ситуацију. Брисел није доносио никакве одлуке о губитку суверенитета. Реч је о формирању банкарског савеза под окриљем савета управљача. У њега улазе сви министри финансија зоне евра. И бојазан да ће Немачка жртвовати свој суверенитет и да тобоже преузима на себе дугове других држава, при томе без одговарајуће контроле, ничим није оправдана."

У међувремену низ угледних немачких политичара јавно је разјаснио ствар судијама у Карслеруеу. Неко попут председника бундестага Норберта Ламерта транспарентним наговештајима упозорио је црвене мантије од озбиљних последица по Немачку и Европу у случају негативне пресуде по законодавство. Други попут посланика Европског парламента Александара Ламбсдорфа, одбацивши дипломатију, довели су под сумњу компетентност чувара Устава у европском пословима. Из незнања, наводно, могу да покваре ствар. А коју, није прецизирао. То је учинио за њега листа Берлинер Цајтунг, упозоравајући намогуће драматичне последице по читав свет због судијских ограничености, чија последица може да постане крах зоне евра. Посебно ће пострадати САД, Кина, Русија и мнге друге земље које су биле неопрезне да сакупе велики удео евра у својим златним и девизним резервама.

Нијансе односа Берлина са Бриселом Уставни суд Немачке не разматра први пут. И сваки пут он је изрицао соломонско решење: Основни закон не забрањује да се уступају компетенције и права Бриселу. Важно је не прећи границу. А где пролази црвена линија у Карслруеу нису ни једном прецизирали.