Велики спорт и религиозне расправе

На олимпијском фудбалском такмичењу у Лондону муслиманске спортисткиње ће моћи да изађу на терен у хиџабу. МОК, следећи после ФИФА, намерава да дозволи женама да играју покривене главе. Али национална фудбалска асоцијација Француске и даље заступа став да француским муслиманкама не би требало дозволити ношење хиџаба.

ФИФА је укинула забрану ношења хиџаба за жене фудбалере тек прошле недеље. Раније је сматрано да то није безбедно због игала којима се причвршћује марама, али хиџаб са чичак тракама нимало не смета спортисткињама. Одсада многи женски фудбалски тимови из Азије имаће прилику да учествују у светским првенствима укључујући Олимпијске игре. Могуће је да ћемо већ у Лондону видети на терену жене које носе хиџаб.

Забрана ношења религиозне одеће укинута је још у Пекингу, али само за лаку. Атлетичарка из Бахреина Рокаја ал Гасра такмичила се у специјалном комбинезону и хиџабу и освојила прво место у спринту. Био је то преседан, ове године ће се у истим комбинезонима први пут такмичити атлетичарке из Саудијске Арабије.

Али, и поред ових промена, Французи су и даље против религиозне симболике у спорту. То је у супротности са законима Пете републике, каже професор МГИМО, стручњак за Француску Јевгенија Обичкина:

"У Француској је проблем интеграције имиграната изузетно актуелан. Сваки седми становник земље је потомак имиграната. Муслимани су на другом месту у Француској по броју верника, има их више од седам милиона. Ислам је постао друга најзначајнија религија у Француској, при чему је протестантизам остао далеко иза њега. Због тих разлога усвојена је стратегија принудне интеграције у француско друштво. Никола Саркози се активно бавио питањем како мотивисати Французе муслимане да постану део француског друштва и да поштују све вредности и обичаје републике. Отуда закон којим се забрањује ношење свих атрибута било којих религија на јавним местима. Не ради се само о хиџабу већ и католичким крстовима и јудаистичкој кипи."

Али је тенденција таква да спорт постаје лојалнији према националним културама. Нове врсте дресова пружају више могућности женама које имају ограничени избор одеће. Али изглед спортиста не би смео да одвлачи пажњу од такмичења, а поготово да омета спортисте, убеђен је спортски новинар Григориј Твалтвадзе:

"Тешко је рећи колико је битно да се такмичи у хиџабу. Тешко ми је да замислим да би пливачица из муслиманске земље могла да рони у хиџабу. Није тешко да се претпостави како би то могло утицати на резултате. Нажалост спорт напушта оквире спорта као таквог и постаје политика. То није у реду. Спорт је ипак спорт. Спорт је пре свега лепота људског тела и резултат."

Али је несумњиво да у спорту постоји дрес код. На пример за шахисткиње његово кршење је исто што и технички пораз: само сукње испод колена, строге ципеле и ни речи о деколтеу.

Александра Захарова,