Њујорк – До пре 20 година у Србији је транссексуалност сматрана богохуљењем, док данас у земљу долазе људи из целог света како би се подвргли операцији промене пола, чије трошкове покрива и републички Завод за здравствено осигурање, пише „Њујорк тајмс“.
Око 100 странаца и пацијената из земље променило је пол током прошле године у некој од специјализованих установа за ову врсту операције, а број заинтересованих је све већи, са кандидатима из Француске, Русије, Ирана, па чак и из САД, Јужне Африке, Сингапура и Аустралије, наводи лист.
„Србија постаје центар за операције промене пола, делимично захваљујући и чињеници да је то веома скуп и компликован захват, који изазива спорења у региону, попут Аустрије, Мађарске, Румуније, Бугарске, Грчке и других држава бивше Југославије“, наводи цењени уролог Мирослав Ђорђевић који руководи београдским Центром за гениталну реконструктивну хирургију.
„Њујорк тајмс“ наводи пример Британије, где процедура промене пола кошта око 15.000 долара и чије трошкове покрива национална здравствена служба, а у којој је током 2009. изведено 143 захвата.
Према речима хирурга Марси Бауерс из Калифорније, која је извела 1.100 операција промене пола током последњих 10 година, у САД, које су и глобални центар за промену пола, само око пет хирурга регуларно обавља ту врсту операција.
Она наводи да су конзервативна схватања, недостатак обучених хирурга, у комбинацији са страхом лекара од могућих тужби незадовољних пацијената, разлог због кога „цвета“ трансродни туризам.
Оно што привлачи пацијенте из иностранства да дођу у Србију јесте и цена операције промене пола која не прелази 10.000 долара, што је много мање од 50.000 долара па чак и више и на појединим клиникама у САД.
„Њујорк тајмс“ подсећа да је син америчке певачице Шер, Чез Боно, који је рођен као девојчица, али је касније променио пол, најавио да се нада да ће доћи у Београд како би се подвргнуо операцији добијања мушког полног органа и на тај начин постао комплетан мушкарац.
Лист наводи и речи признатог гинеколога-акушера Душана Станојевића који сматра да је траншексуализам дуго био табу тема у бившој Југославији која чак није ни помињана у медицинским уџбеницима.
„Њујорк тајмс“ подсећа да је пионир у операцијама промене пола био сада већ покојни доктор Сава Перовић који је прву операцију ове врсте обавио давне 1989. када му је дошао мушкарац који је тврдио да има поремећај у идентитету пола.
Вест се брзо проширила и др. Перовић се од тада суочио са „легијом“ пацијената, а 20 година касније Србија има четири центра, специјализована за ову врсту процедуре, наводи лист.
Захват траје шест сати, чиме се пацијент штеди трауме проласка кроз неколико операција, а међу постоперативне компликације убраја се кајање пацијента, функционални проблеми или инфекција.
Да би операција на крају била и одобрена, пацијент мора да достави два писма којима психијатар потврђује да особа пати од поремећаја идентитета полова. Такође је неопходно да најмање годину дана пацијент иде на саветовање пре операције и прима у том периоду неопходну хормонску терапију.
„Њујорк тајмс“ подсећа да би у Србији ове године требало да буде одржана геј парада што је, како лист оцењује, реч о значајном кораку будући да је прошле године влада отказала њено одржавање.
Активисти поручују да су упорни у томе да организују параду и тиме покажу да је Србија скоро 12 година од збацивања Слободана Милошевића са власти успела да се избори са предрасудама.
„Њујорк тајмс“ закључује да су промене видљиве и у такозваној популарној култури и указује на популарност домаћег филма „Парада“ који се бави предрасудама на ту тему, а истовремено истиче неопходност толеранције.