Задуженост земаља зоне евра прешла 88 % укупног унуташњег бруто производа

Свежи подаци Евроспког завода за статистику не уливају оптимизам. Просечни показатељ задужености земаља зоне евра за први квартал 2012. године достигао је рекордни ниво, превладавши границу од 88 % укупног унуташњег бруто производа. И то не рачунајући кратке унутрашње зајмове, којима поједине земље помажу једне другима да привремено прегурају. Подсећање на обавезу да се дугови држе у границама од 60% унутрашњег бруто производа, полазећи од захтева Мастрихтског споразума, данас се прихватају као тешка ствар. Тему наставља коментатор Сергеј Гук.

- Режим строге штедње није постао универзално средство смањења дугова. Стопостотни праг одавно су оставиле иза себе кризна Грчка, Италија, Португалија и Ирска. Шпанија балансира за сада на нивоу од 72%. Партнери из зоне евра олакшали су судбину Атине у марту, отписавши сто милијарди дуга. Али нов старт у економији то није означило. Нема за сада ни ефекта од недавних одлука самита ЕУ да се издвоји 120 милијарди евра за стимулисање економског раста.

Лидери зоне евра све више подсећају на играче на жици. Буџетски дефицит треба смањивати. Рачунати на солидни раст прилива у део прихода у условима рецесије илузорно је. Остаје пут смањења расхода. И овде само највиши професионализам може да наговести политичарима до које мере треба балансирати, спроводити смањења, не уништивши, при томе задуго, слабе изданке коњуктуре.

Професор економије универзитета Зигена Еберхард Шнајдер у интервјуу за Глас Русије јасно је означио контуре појаса за спасавање за ЕУ.

- Треба предузети две мере. Прво је усвојити буџетски пакт. То значи: земље чланице ЕУ уводе режим штедње, смањују дефицит. Други корак ће бити предаја финанијских компетенција ЕУ Бриселу. Трећи корак: земље ЕУ узимају под контролу своје буџете, то ће контролисати Брисел. Затим ће бити уведени евробондови. То значи да одговорност за дугове свих земља до одређеног нивоа сносиће читава заједница зоне евра. Другачије неће моћи. Буџетски пакт ће бити усвојен. Времена је наравно мало, али другачије се не може.

Америчка рејтинг агенција Мудис додала је још једну чашу жучи ситуацији, смањивши прогнозу за три најјаче земље зоне евра – Немачку, Холандију и Луксембруг – са стабилне на негативну. Овог пута Мудис је оправдао своју одлуку жалосном ситуацијом у Грчкој и Шпанији. Ако оне крахирају, повући ће за собом и Немце.

Стабилност економија три поменуте државе због тог испада тешко да ће пострадати. Сличну мину за Немачку и 14 њених партнера поставио је у децембру прошле године други амерички аутор рејтинга – агенција Стандард енд Пурс. Прогноза је била иста: негативна. Ефекат? Нулти: финансијска тржишта су пад једноставно игнорисала.

Много озбиљнији за Европу су дугови великих банака. Дефицит кредитих институција Грчке, Ирске, Италије, Португалије и Шпаније износи већ више од 9 билиона евра. То троструко повећава укупне државне дугове поменутих земаља. Фонд новог стабилизационог механизма који се формира планиран је у висини од пола билиона евра. У случају пада очигледно неће бити довољно за све.