Недостижни ниво - сећање на Богдана Ступку

24. јула главни град Украјине Кијев се опростио од истакнутог глумца Богдана Ступке. Не жали само Украјина због смрти уметника, жали и Русија и читава културна заједница на постсојветском простору. Њега су волели и дивили му се свуда.

Богдану Ступки успева све, у исти глас тврдили су режисери. И заиста, на позоришној сцени он је блиставо играо античког хероја цара Едипа и рефлектисвне интелигенте руског класика Чехова, трагичног Шекспировог краља Лира и генија зла Мефистофела, вечног љубавника Дон Жуана и Тевјо-млекара, који симбилише јеврејски карактер и судбину. Наравно и хероје украјинске драматургије. Више од сто улога! Углавном на сцени Националног драмског позоришта Франко. Овим колкетивом у последњој деценији живота је и руководио, а прошле године је примао од колега са сцене честитке поводом 70. рођендана. Богдан Ступка је велики глумац светског нивоа, убеђен је московски позоришни критичар Григориј Заславски.

- Он је као недостижни ниво којем већина може само да тежи, стреми, али као линија хоризонта он ће увек измицати и достићи га све једно је немогуће... Да, њему је била својествена украјинска благост, тананост емоционалних прелива и прегиба. Али наравно он је био велики глумац руске глумачке школе. Био је глумац који је могао да изазове и сузе, и смех, који ј емогао да изазове смех кроз сузе истовремено. То је оно што одликује великог глумца који може да управља салом и чини са њом све што хоће.

Глумац је имао прилике да на јави види и преживи раскол Украјине по националном питању. Али Богдан Ступка је прави патриота своје земље који никада није стао ни на чију страну. Он је био изнад клинча чак када је био министар културе у наранџастој влади Украјине – и то је било на његовом животном путу. Свој став једном је изразио овако:

- Човек који воли и поштује своју културу, воли и поштује културу других народа.

Према руској култури Богдан Ступка је гајио истинско поштовање и искрену љубав. Можда је зато његова популарност у Русији после распада СССР, после болног „развода“ братских република остала иста, можда је чак и скочила. Он је снимао одличне руске филмове 2000-их година. И мал те најбољу филмску улогу одиграо је три године пре смрти у руском филму Тарас Буљба по јуначком епосу Николаја Гогоља. Националистички расположена интелигенција Украјине је приредила хајку на овај филм, пошто сматра Гогоља искључиво украјинским класиком. Писац је заиста рођен на територији Украјине, али читавог живота је писао на руском, па и живео је углавном у Русији. Али руска интерпретација лика Тараса Буљбе, ма колико била генијална, никада неће одговарати тврдоглавим националистима. Да ли је то знао Богдан Ступка? Наравно! Али он је без сенке сумње ишао да снима код руског режисера и заједно са њим је створио лик неограничен никаквим националним оквирима, лик који може да стане разме уз раме са античким херојима.

Опраштајући се од истакнутог глумца руске колеге говоре пре свега о следећем: Он је врло много учинио да у новом периоду међудржавних односа, на моменте сложеном, наше културне везе не буду прекинуте. Он је био један од малобројних који схватају да су наши односи, измеђуосталог културни, историјски изграђени и да треба да их одржавамо... Управо зато је његова смрт губитак за две земље, два народа. Ово су речи познатог режисера Валерија Фокина.