Београд-Приштина: нормализовати, али не признати?

Техничких преговора с Београдом више неће бити. Биће политичких, на вишем нивоу, и њихов је циљ нормализација односа две независне и суверене државе. Такав је смисао последње изјаве такозваног "премијера" Тачија.

За преговоре је спреман и званични Београд, који намерава да до краја августа изради план за дијалог. Драстична разлика садашњег руководства од пређашњег јесте у томе да су се председник Тадић и шеф министарског кабинета Цветковић на све могуће начине дистанцирали од преговора с косовким властима (што није сметало Тадићу да се као „екс“ рукује с Тачијем и зове га у интервјуу „премијер“). Сада ће читаву одговорност за преговарачки процес преузети управо прва лица – председник Николић и премијер Дачић.

У принципу вероватноћа је велика да ћемо бити сведоци сусрета председника Николића с "председницом" Јахјагом. Али узев у обзир да су технички преоговори Београда и Приштине били неуспешни, није јасно у каквом ће формату бити одржан тај сусрет: дама на тако високом положају сигурно неће седети с таблицом Косова, украшеном звездицом и фуснотама.

Али чак и да се састану за празним столом, очигледно је да стране желе да изјаве супротне ствари. За Београд је главни дијалог о статусу Косова. За Приштину, како је већ речено, тема је нормализација односа две суверене државе, главна порука – немојте признавати, али немојте ни сметати.

Да чујемо мишљење историчара балканисте Георгија Енгелгарта:

- За Приштину је заиста важна права интеграција у разноврсне међународне организације. Приштина је веома осећајна на српску опструкцију интеграције Косова у међународним структурама. Тим пре што је за улазак, на пример, у ЕУ или НАТО, потребно да нема нерегулисаних спорова са суседима. Друга је ствар, ако се ситуација разматра са прагматичне тачке гледишта, шта могу косовске власти да предложе заузврат Београду? Видимо, на пример, да је њихов став о северу Косова и раду србских органа власти жесток и бескомпромисан. Чини ми се да се не смеју прецењивати шансе за успех тих преговора. Највероватније ће то бити још једна рунда без великих пробоја због супротстављених интереса и ставова страна – закључио је Георгиј Енгелгард.

Како ће преговори проћи зависи још и од посредника. Београд жели да у томе учествује ОУН, а за Косово то друштво није на цени: приштинске власти се надају на ЕУ и САД. Дакле, опет ће почети игра на један гол, јер Брисел од Србије тражи управо нормализацију односа и управо ће тај фактор бити основни за почетак преговора о уласку у ЕУ. А нормализација, како видимо, има широко тумачење. Информације да ће услов за евроинтеграцију Србије бити немешање у процес учлањења Косова у ОУН не звучи баш тако невероватно.

Још један моменат није најјаснији, о чему је причао и наш саговорник – север Косова. Последњи догађаји – претучен Србин, напад на србски кафић, и уопште, читава прошла година богата инцидентима, година коју су Срби провели на барикадама – све сведочи о томе да се без примене силе србска заједница неће интегрисати у приштински систем. А то је још један услов ЕУ.

Али неће бити лако ни Приштини. Косовски публициста Адриатик Келменди поставља прилично озбиљно питања: шта ће уопште донети нормализација без признања независности? За земље које још нису уписале Косово у своју политичку карту, нормализација односа с Београдом може бити сигнал да и оне могу да предложе исто без признања суверенитета. Крхка и нејасна шема нормализације, по мишљењу публицисте, личи на лоше маскирани нерешени проблем, који може довесто до даље изолације и маргинализације Косова