Златна баријера Наталије Антјух

Три године пре Олимпијаде у Лондону на њу су као на спортискињу ставили крст. Тада нико није мислио да ће она учествовати на Играма 2012. А она је неочекивано за све постала шампионка, донела је златну медаљу руској репрезентацији. Наталија Антјух је била најбоља у трци на 400 метара са препонама.

Успех 31-годишње спортискиње је све зачудио. Наталија је морала не само да трчи из све снаге, већ и да се бори са собом. После пада на првенству Русије, где је изгубила свест на стази, Наталија као да се сломила. Појавио се страх пред стазом и само јој је снага духа помогла да га превлада. У олимпијском Лондону на последњих сто метара између ње и Американке Лашинде Демус развила се права битка. Тркачица из САД била је расположена само за победу. Ипак златни је био Наталијин финиш. 7 стотинки које је она буквално истргла од своје супарнице нису јој пале лако, истиче шампионка.

- Сећам се последње препоне и финиша. На последњој перпони стала сам пред њом и схватила да је снага на измаку. Мислима сам само да учиним на финишу све што могу.

Постојао је човек који је веровао у Наталију беспоговорно. То је њен први тренер Вадим Пинчук. Она је дошла код њега 1991. године као деветогодишња девојчица. Почела је да се бави вишебојем. Трчање са препонама јој прво није ишло, али је тренер инсистирао. И како се испоставило, није погрешио. На Светским омладинским играма 1998. године Наталија је победила у трци на 400 метара са препонама, истој тој која јој је 14 годиан касније донела олимпијско злато. Вадим Пинчук је без даха пратио финалну трку своје ученице у Лондону. При томе могао је да погоди њено време пре него што се оно појавило на семафору.

- Ученик и тренер су једна целина. Зато овај резултат који је она показала у трци и пред Олимпијаду она је показала најбољи резултат у свету.

Вадим Пинчук је рекао за Глас Русије да је његова ученица од детињства била лидер. Друге девојчице у тиму су је увек слушале и трудиле се да је подрже. А командант Наталија никада није била. По карактеру она је добар и благ човек, воли кућну топлину и тишину. Пред одговорни старт труди се да се осами, да се прошета, или сама или са тренером. Са собом је у Лондон Наталија понела плишану играчку која би је подсетила на кућу. Између осталог плишане играчке су један од њених хобија. У колекцији спортискиње је 20 медведића их кафеа Старбакс у разној одећи, довезено из оних земаља у којима је боравила. Она воли и да везе гоблене – псе, коње, посебно тигрове и пантере.

Пре лондонске Олимпијаде Наталија Антјух је више пута говорила да планира да заврши спортску каријеру. Али после победе појавила се жеља да постави нови светски рекорд и да освоји светско првенство 2013. у Москви. Тако да златна баријера олимпијске шампионаке 2012. можда није последња.