Ко кога контролише у Европи?

Данас, иступајући на пленарном заседању Европског парламента у Стразбуру са годишњим рефератом о спољној политици и политици безбедности ЕУ, председник спољнополитичког комитета, посланик Немачке Елмар Брок, послао је госпођи Кетрин Ештон недвосмислени сигнал.

Суштина је следећа – у време све већих изазова и упоредо са тим ограничених могућности, спољна политика ЕУ мора да буде стратешки проверена и оријентисана на будућност. Али овај чврст стратешки прилаз треба да се гради такође на демократској основи. Цитат је дослован.

У резолуцији усвојеној већином гласова посланици су затражили од руководства ЕУ израду истински стратешке концепције спољне политике и њено снабдевање неопходним средствима и дипломатским ресурсима. То диктира околност да финансијска и дужничка криза прети да сахрани ефикасност опште спољне политике и политике безбедности јединствене Европе. Зато, како је подвукао Елмар Брок, неопходно је да чланови ЕУ делују усклађеније и да говоре јединственим гласом. А Европски парламент при томе треба активније да се укључује у процес одређења спољнополитичких приоритета.

Као један од успешних корака на путу ка јачању парлемантарне контроле реализације спољне политике ЕУ, шеф спољнополитичког комитета навео је међупарламентарну конференцију о датој тематици, одржану ових дана на Кипру. Како су саопштили медији, било је решено да се овај форум учини сталним и да се претвори у својеврсну трибину јавног мњења јединствене Европе. Али ево парадокса. Управо на рачун самог Елмара Брока чуле су се замерке за минимизирање улоге парламентараца. Између осталог, учесница конференције, експерт фракције Леви за међународне послеве у немачком парламенту Севим Дагделен на страницама немачког Јунг Велт саопштила је да је Брок по сепаратном договору са неким руководиоцима делегација постигао да са дневног реда буде уклоњен низ актуалних псланичких захтева. Пошло му је за руком да спроведе резолуцију о томе да ће дате захтеве размотрити убудуће специјално формирана комисија.

Индикативно је, примећује Севим Дагделен, што министри иностраних послова ЕУ који су се састајали на Кипру, где је било одлучено да се пооштре санкције против владајућих режима у Ирану и Сирији, нису остали на међупарламентарној конференцији о проблемима спољне и одбрамбене политике ЕУ и разишли су се по кућама. А посланици националних парламената хтели су да сазнају између осталог детаље функционисања војних мисија ЕУ, које делују данас у низу кризни региона. И уопште, по речима Дагделен, од актуалне Службе за спољну акцију на челу са баронесом Кетрон Ештон, формиран је гигантски чиновнички монструм који држи испод себе све међународне везе, политику у области безбедности и одбране и спољноекономску сферу. И све то је ван сваке парламентарне контроле и макад минималног одраза у европској јавној свести.

Између осталог, проблем са дефицитом демократије у спољној политици јединствене Европе није неочекиваност за експерте. На пример, за Александра Храмчихина, заменика директора независног Института за политичку и војну анализу.

- Овде се дешава парадокс. Све државе ЕУ су демократске. Али наднационалне структуре никако се не могу сматрати демократским, зато што их нико није директно бирао, осим Европског парламента. Па и он има врло ограничена овлашћења. А пошто ЕУ није јединствена држава, за сада је врло тешко рећи шта да се са тим ради.

Судите по ономе што ја чиним и ви ћете се поносити мноме – са таквим обећањем почетком 2009. године баронеса Ештон је ступила на дужност шефа Врховног представништва ЕУ за међународне послове и политику безбедности. О гордости за своју изабраницу и у Европском парламенту и у коридорима власти данас не говоре превише. Па и о делима такође – она су скривена од очију европљана.