Намамити Паласову мачку

Чланови експедиције у Хакасији (Јужни Сибир) кренули су у потрагу за Паласовом мачком. Ова дивља мачка такође живи у Казахстану, Киргизији, Монголији и Кини, и уписана је у Црвене књиге ових земаља. Донедавно се сматрало да у Хакасији нема Паласове мачке. Међутим, најновији снимци фотозамки уверили су научнике у супротно. Они намеравају да пронађу ретку дивљу животињу.

Каква је то мачка упитали су се стручњаци који су проучавали снимке снежног леопарда с фотозамки. Већ неколико година се врши праћење господара Сајанских гора – леопарда – у националним парковима Јужног Сибира, али су научници неочекивано угледали нешто што уопште не личи на њега. То је мачка мањих димензија, веома длакава, с кратким шапама и дебелим репом. Чинило се да је невероватно да то буде Паласова мачка. У току последње деценије она је практично истребљена. Ареал дивље животиње има облик изолованих станишта. Хакасија није улазила у њихов састав. И одједном – таква сензација! После извесног времена у „фотографским сеансама“ су учествовала још два мачора. Ипак видети Паласову мачку својим очима, па чак и једноставно наићи на њен траг је врло компликована ствар, објашњава биолог Сергеј Истомов.

- То је фантом, то је, наравно, чудо над чудима. Како успева да не остави трагове своје животне делатности? То је задивљујуће! Човек мисли, па та мачка не лети! Она у животу неће крочити на снег, стајаће, разгледати. Скоро ће чекати да се отопи и тек онда ће крочити, само да не остави траг. Или чека да прођу дивокозе и иде траговима њихових копита. Осим тога, она се толико угоји пред зиму, постаје лења, тако да до две недеље може просто да лежи.

Као уточиште Паласовој мачки служе пукотине стена, брлози, дупла обореног дрвећа. Она споро трчи, не може да издржи потеру. За разлику од леопарда, ова дивља мачка има много непријатеља. Рецимо, за вука није никакав проблем да удави Паласову мачку, исто као и за пса. Постоји конкуренција и у погледу хране –лисица, несит, куна, који се као и Паласова мачка хране глодарима и птицама. Ова грабљивица више воли да се „не показује“ и због пешчано-мрке боје практично се улива у пејзаж. Спољашњост и понашање јој дозвољавају да остане неприметна за непријатеље и плен – њега Паласова мачка не јури, већ чека у заседи. Чланови експедиције су такође одлучили да направе својеврсну заседу како би „на жив мамац“ намамили ову мачку, објашњава директор Хакаског националног парка Виктор Непомњашчиј.
- Због тога се на местима њеног боравка спроводи комплекс биотехничких мера. Шта је то? Прво хранимо ситне сисаре којима се храни Паласова мачка. И кад се база хране концентрише, дивља животиња обраћа пажњу на то место и ту се чешће појављује. Дакле, доспева у објектив фотозамки.

Осим тога, планирано је да се Паласовим мачкама ставе огрлице. Не сателитске, као снежним леопардима, већ радио огрлице, како би се одредила места на којима животиња обитава. Ако све буде прошло успешно, научници ће добити драгоцене информације о овој дивљој животињи. О Паласовој мачки се још увек зна врло мало. А скоро је нереално видети је живу. Чак и у зоолошким вртовима Паласова мачка тешко може да опстане, пошто јој потомство обично угине од инфекције. Осим тога, ове мачке воде ноћни живот и дању спавају, излазећи из својих скровишта, кад се зоолошки врт затвара и посетиоци одлазе.

У последње време је Паласова мачка постала јунак блогосфере: о њој се дискутује, људи желе да је набаве као кућног љубимца. Биолози то не саветују: Паласова мачка се не може припитомити, то је дивља животиња. Ако неко жели да се брине о њој, боље је да јој помогне да се сачува у природи. По подацима научника, у рејону Сајанских гора број ретке мачке није већи од двадесет-тридесет.