Срећа жена зависи од „ратничког гена“

Амерички научници пронашли су ген који смета мушаркицма да буду срећни. То је такозвани ген ратника, који одговара за испољавање агресије. Код жена је он мало активан, и управо у томе је тајна среће слабијег пола. Међутим руски експерти тврде: није у генима срећна, већ у спецификама погледа на свет.

Један од облика гена моноаминоксидазе А (МАОА) активизира се у организму у стресним ситуацијама или под дејством алкохола и наркотика. Због тога човек постаје агресиван. Они којима је ратнички ген мање активан, обично су блажи, мирнији, што значи и срећнији. Ипак не може се сматрати да све зависи само од гена, социјални контекст је такође важан, истиче научнис арадник Института за општу генетику Н. И. Вавилов РАН Светлана Боријска.

- Гени заиста утичу на то колико оптимистички или песимистички човек може да види оклину, колико је склон депресији или напротив. Али не само гени. Нико не може да каже да се љубав или срећа одређују генетски. Они зависе од оног што се дешава у нашем животу, од догађаја у околном свету, у породици. Још пре 10 година истаживали су људе са разним генима, узимајући у обзир њихов живот, васпитање. Испсотавило се да су мушкарци према којима су се родитељи лоше понашали у детињству, уз ниску активност гена МАОА имали најгоре социјалне показатеље. Код њих се чешће испољавало асоцијално понашање, суровост према људима или животињама.

Са друге стране срећа није болест, она нема одређене симптоме. Свако сам за себе одређује да ли је срећан или не, истиче психолог Јулија Зотова.

- Са тачке гледишта психологије, срећа је некаква коначна оцена тога како се човек односи према свом животу, према својим достигнућима, преживљавањима, према томе шта га очекује у будућности и шта је било у прошлости. Срећа се базира на два доживљаја. На радости и на томе да се наша очекивања испуњавају. Зато, ако радите оно што сте хтели и све вам иде од руке, ако се чешће радујете и веселите, једноставније је да се осетите срећним на крају крајева.

У истраживањима америчких научника постоји један озбиљан недостатак – они су постављали учесницима фокус-групе једно исто питање: Да ли се осећате срећним? При томе нико није покушао да утврди шта значи срећа. Јер за сваког човека то је јединствена појава коју за сада нико није успео да објасни са тачке гледишта науке.