Румунска опозиција се не нада у деколонизацију

Када су румунски политичари схватили ког монструма су пробудили, жеља да се користи антиевропска или антизападна реторика свела се на нулу. Мада опозиција схвата да се ова тема не сме прећуткивати, али и повратак ка беспоговорној хвали ЕУ и западних стратешких савезника постала је немогућа.

Румунски евроскептицизам се појавио у најмање погодном тренутку. Лидери бриселске бирокартије покушавају да покрену процес претварања ЕУ у федеративну државу, што претпоставља предају већег дела суверенитета европских држава федералном центру. Процес политичке интеграције изгледа као универзални лек од кризе. Ипак наилазе на жесток отпор националних елита и оног дела становништва ЕУ који се разочарао у идеале уједињене Европе или једноставно не верује у економску ренесансу. У том контексту покушаји румунских политичара да врате џина евроспектицизма у боцу јавног несвесног вероватно је испуњење захтева Брисела.

Лигично је да је главна улога у процесу прања образа ЕУ у очима румунских бирача била додељена опозиционим политичарима и новинарима. Јер управо они су се усудили да критикују ЕУ и европску бирократију због грубог мешања у унутарполитичку борбу, заборавивши да они сами веома желе да постану део европске елите.

Анализа румунске штампе и изјава опозиционих политичара показује да је изабрана комплексна стратегија. Са једне стране непопуларног председника Бесескуа покушавају да представе као човека Москве, а са друге да убеде бираче да ЕУ остаје идеал демократије, а Европска комисија главни пријатељ Румуније, који делује на основу непрецизне информације.

Убедити бираче у то да је Трајан Бесеску човек Москве, а не Брисела или Вашингтона, крајње је сложен задатак. Ипак политичке технолози опозицоних снага прилазе том задатку креативно. Извлаче се скандали од пре седам година и врше се покушаји да се оптужи Бесескуова администрација за сарадњу са Виктором Бутом, а окружење Бесескуа за блиске и не баш несебичне везе са руским металуршким компанијама. За сада се ефекат не види. Непопуларност Бесескуа ће се и даље негативно одражавати на перцепцију ЕУ од стране румунских бирача.

Са тачке гледишта опозиционе штампе и аналитичара, порицати да је Румунија де-факто европско-америчка колонија више није могуће. Последње недеље они су сами о томе говорили, па и бирач је видео у директном програму доказе колонијалног статуса Румуније. Новинари и политичари морали су да изведу неочекивани закључак. Испоставило се да је за то што је Румунија европска колонија крива политичка елита Букурешта која није успела да убеди ЕУ да је Румунија достојна да буде суверена држава. И да земљом треба да управља председник којег је изабрао народ, а не гувернер наметнут из Брисела.

Познати аналитичар Богдан Кириак, који је и лансирао синтагму „гувернер Бесеску“ пише на првој страни портала ДеЧеЊуз:

Лидери опозиције имају две могућности да изађу из ове ситуације. Прва је да дају оставку и да замоле газде Бесескуа да на њихово место именују друге лидере. Друга се састоји ут оме да лидери опозиције објасне исто ако што је објаснио Бесеску како они гледају на живот и свет. И зашто би било добро да Румунијом управљају они, а не гувернер узподршку специјалних служби и омражен у народу. Објаснити ће бити тешко и гарантованог резултата нема.

Лидери опозиције прате тај савет и покушавају да промене мишљење Брисела у нади да ће лишти Трајана Бесескуа европске подршке. При томе, са тачке гледишта румунског бирача, ситуација је сасвим жалосна. Новинари речима, а политичари делом приморавају да се помири са тим да је колонијални статус Румуније непромењив. Максимум у шта се може данати је замена једног гувернера другим.

Валентин Миндрешеску,