У ком правцу иде руска космичка индустрија

4. октобра 1957. године са полигона Тјуратам, касније космодрома Бајконур лансиран је први вештачки сателит Земље. Тада је космичка индустрија била један од камена темељаца војне снаге СССР. Данас снаге ваздухопловно космичке одбране Русије, створене на основу космичких снага представљају један од најважнијих елемената војне машине РФ.

Наслеђена снага

На врхунцу развоја совјетских космичких истраживања седамдесетих и осамдесетих година прошлог века број свакодневних лансирања превазилазио је стотину, а већина се одвијала на космодрому Плесецк. У сенци прослављеног Бајконура, скривеног у архангелској тајги Плесецк је био тајни објекат и велики део лансирања чиниле су војне летилице.

Сателити оптичког и радио извиђања, везе, навигациони и други сателити војне намене чинили су основни блок космичких апарата СССР. У условима ракетно-нуклеарне конфронтације један од најважнијих задатака био је подршка сателита систему упозорења о ракетном нападу. Њихов задатак био је да благовремено открију лансирање балистичких ракета из база и подморница САД и НАТО и пренесу информацију центрима управљања.

Наследивши од СССР развијену војну и свемирску инфраструктуру, Русија је умела да сачува потенцијал те области, мада не у потпуности. Али данас се овај сектор суочава са озбиљним проблемима, који могу да утичу на његов развој.

Кадровско питање

Све се своди на једно: недостатак људи. Одсуство инжењера у овој области од 1990. до 2000. године довело је не само до дефицита стручњака, него и искомпликовао припрему кадровске смене. У предузећима остаје све мање људи, који могу да пренесу младим људима искуство. Данас, они који могу то да раде, деведесетих су масовно одлазили да раде било где, али не у космичкој индустрији.

Сада је ситуација почела да се мења. Међутим плата је у овој области недовољно висока, да би задржала вредан кадар. Зато најспособнији и најпредузимљивији, стекавши искуство и вештине у војној индустрији одлазе кроз две, три или пет година у цивилни сектор, где им се нуди већа зарада. Кадровски проблеми, постали су један од главних разлога системске кризе руске космонаутике. Један од знакова представља серија несрећа последњих година.

Данас су за превазилажење кризе потребне ванредне мере. Тактичког карактера, изванредна контрола свих производа, кадровска решења за конкретне руководиоце и стручњаке. И стратешког: руска космонаутика, војна и цивилна захтева потпуну ревизију са проценом потенцијала, програма и пројеката. Покушај да се настави развој „јефтиним начинима“ са упориштем на остатке совјетских кадрова и слабо плаћену омладину довешће ову грану у критично опасан положај.

Са надом у будућност

Потенцијал за развој остаје. Пројекти, који се данас реализују у руској космонаутици, треба да буду полазне основе за обнављање снаге целог сектора. Међу најважнијим је програм креирања нове породице носача «Ангара». Његов развој се коначно удаљио од злогласне формуле последњих десет година. С времена на време званично је саопштавано да лансирање треба чекати две до три године. Сада се лансирање нове ракете Ангара очекује на пролеће или лето 2013. и у Плисецку се одвијају припреме лансирне рампе.

Озбиљни успеси постигнути су у креирању космичких возила нове генерације. Повећање дужине рада глобалним навигационим сателитским системом (ГЛОНАС) до седам година омогућило је коначно примену у потпуности. 24 радне јединице, не рачунајући резервне. У перспективи сателити ГЛОНАС ће служити више од десет година. Такво повећање је могуће захваљујући томе што је домаћа индустрија развила „отворене платформе“ којима није потребна херметизација и контрола микроклиме унутар машине. Вредност ове технологије тешко је проценити, сателити постају мањи, лакши и јефтинији.

Модерне оружане снаге немогуће је замислити без развоја космичке инфраструктуре. Од тога, колико ефикасно Русија буде могла у наредним годинама да обнови космичку индустрију директно ће зависити престиж земље и могућност зараде на високотехнолошком извозу. А такође безбедност у најширем значењу речи, од могућности позивања спасилаца у забитој тајги до нуклерне превенције.

Илија Крамник,